Intervju: Ljubo Jalovi

O svojim uspesima i daljim planovima

Ljubo Jalovi amaterski svetski prvak u kik boksu. Rođen je 11. marta 1990. godine u Vrbasu. Završio je OŠ “Petar Petrović Njegoš” u Vrbasu I Srednju elektro tehničku školu “Mihajlo Pupin” u Kuli. U oktobru 2015. godine obeležiće 10 godina bavljenja kik boksom. Od prvog dana njegov trener je Dušan Kilibarda, za koga kaže da mu je više od trenara, zapravo kao stariji brat. Do sada ima 87 mečeva, dosta medalja pehara I priznanja. Za sajt Oko Nas Ljubo Jalovi govorio je o svojim počecima, uspesima, planovima…

• Kako je sve počelo?
U Osnovnoj školi počeo sam rekreativno da vežbam, radio sam sklekove, trčao. Kada sam krenuo u srednju školu drug me je dugo nagovarao da počnem da treniram kik boks, nisam bio zaintersovan ali je on bio uporan. Otšao sam na prvi trening. Izgledalo mi je nestvarno. Gledao sam kako drugi treniraju, počeo sam sa lakšim vežbama – prednji direkt i zadnji diret. Odmah sam znao sam da ću nastaviti da treniram. Već na početku sam se trudio i dao sve od sebe fizički sam bio spreman, ali mi je tehnika nedostajala. Uvek u svemu hoću da budem najbolji, zapravo moja motivacija je uvek bila da budem u svemu prvi.
Ljubo Jalovi
Moj trener Dušan Kilibarda je već na početku imao velike planove za mene, a meni je izgledelo nedostižno, a sa druge strane imao sam jaku želju da se dokažem. Prvu borbu sam izgubio, bio sam razočaran ali sam nastavio da treniram. Roditelji su bili protiv da treniram kik boks, jer su njima strašno izgledale borbe.
• Prvi uspeh
Posle samo godinu ipo dana treniranja osvojio sam zlatnu medalju na prvenstvu Vojvodine B klase. Iste godine posle mesec dana učestvovao sam na državnom junuorskom prvenstvu, pobedio sam u sva tri meča u jednom danu i postao prvi.
• Najveći Uspeh
Prvi put sam 2011. godine učestvovao na velikom takmičenju, Svetskom prvenstvu u Skoplju, imao sam 21 godinu. Od momenta kada sam saznao da ću učestvovati na tom prvenstvu svaki dan po ceo dan samo sam mislio o tome. Budio sam se sa željom da osvojim medalju i sa istom željom završavao dan. Kada je završeno žrebanje saznao sam da ću imati najteže moguće protivnike. Protivnici su mi bili evropski i sevtski prvak, a ja sam nokautirao obojicu.
Posle svega smatram da su me u finalu oštetili. Otišao sam sa željom da osvojim medalju nadao sam se bronzi i trećem mestu. Vratio sam se kući bez ogrebotine i sa srebrom.
• Usledila su nova takmičenja i novi uspesi
2013. godine održanoje Svetsko prvenstvo u Brazilu. Samo sam mislio o pobedi. Jednostavno sam pretrčao svetsko prvenstvo. Došao sam do finala, protivnik mi je bio iz Italije, savladao sam ga i postao amaterski svetski prvak. Kada sam postao prvak sveta čudno sam se osećao. Otišao sam na plažu gledao u nebo u more i razmišljao. Pitao sam se – Šta sad?
2014. godine učestvovao sam na Evropskom prvenstvu. Otišao sam sa 30 posto sebe, imao sam smrtni slučaj u porodici. Smogao sam snage i otišao na prvenstvo. Osvojio sam bronzanu medalju koju sam posvetio ocu.
Krajem 2014. godine učestvovao sam na Tat Neft Kupu, to je prestižni profesionalni svetski kup u kik boksu. Pobedio sam u prvom kolu u prvoj rundi nokautom. Taj snimak je obišao ceo svet. Kada bih zamišljao kako da izgleda moj najbolji meč, taj je upravo tako izgledao.
• Važna priznanja
Jako mi znači Oktobarska nagrada grada Vrbasa. Takođe sam ponosan što sam čak šest puta proglašen za najboljeg sportistu u oštini. Ipak biti priznat u gradu u kome živiš je veoma bitno.
• Planovi
U oktobru 2015. godine održava se Svetsko prvenstvo u Beogradu. Trebalo bi da se dobro pokažem. Počeću intenzivnije da se pripremam nekoliko meseci pre prvenstva. Želja mi je da nastupam na najprestižnijem turniru na svetu GLORY. Taj turnir se odigrava u raznim državama i okuplja najbolje igrače sveta. Ne sumnjam da ću do toga i doći.
• Kik boks u Srbiji
Kik boks je formiran iz karatea i drugih borilačku sportova. Nastao je u Americi, a u Srbiji postoji 40 godina. Sve je popularniji pogotovu K1 disciplina u kojoj se koriste noge ruke i kolena. Ovaj sport možda jeste agresivan, ali su svi okrenuti ka fer plej igri. Uglavnom je finansijski teško u Srbiji baviti se sportom, ali nadam se boljim vremenima. Od opštine Vrbas dobijam stipendiju od 10.000 dinara mesečno. Jedna od najvećih prednosti ovog grada jeste što je svim sportistima na raspolaganju Centar za fizičku kulturu „Drago Jovović“. To je jedan od najkompletnijih i najboljih sportskih centara u Srbiji.
Želeo bih da apelujem na vodeće ljude u ovom gradu da ne smeju da ukinu finansije za sport, to je propast za omladinu a samim tim i za grad. Više puta sam hteo da odustanem od sporta upravo zato što sam bio nezadovoljan zbog novca. Iako sam imao veoma dobre rezultate, uvek je nedostajalo novaca za turnire, prvenstava i razna druga takmičenja. Nekako u mom slučaju uvek su se našli neki dobri ljudi koji su hteli da pomognu, pa se sve dobro završilo.
• Savet za one koji počinju da se bave kik boksom ?
Svima kažem prvi korak je odlazak u salu za treniranje. Ja sam sumnjao u sebe. Važna je upornost i želja za uspehom. Imao sam i uspona i padova, i verovatno ću ih još dosta imati. Padovi su veoma važni i sastavni deo svakog sporta, važno je znati ustati i nastaviti dalje.
• Da li ti prija popularnost?
Ne eksponiram se i slabo izlazim, živim povučeno i sa pravim prijateljima oko sebe. Imam devojku skoro dve godine. Ne dajem povoda devojkama, pa me ni ne saleću. Većina u mom okruženju mi kaže da sam skroman. Drago mi je kad me u gradu zaustavljaju i postavljaju razna pitanja. Volim sa svima da pričam. Na ulici, u gradu, u školi se nikada nisam potukao, izbegavam sve konfliktne situacije.
• Šta bi radio kada ne bi bilo kik boksa?
Na ovo pitanje nemam odgovor. Trenutno ne radim, završavam fakultet za uslužni biznis i menadžment, ostalo mi je do kraja još pet ispita. Po isteku karijere nadam se da ću i dalje ostati u kik boksu, možda kao trener.
• Kada bi imao ponudu da treniraš u inostranstvu da li bi prihvatio?
Ne znam, zavisi. Volim svoj grad, porodicu, trenera, prijatelje. Navikao sam se da ovde živim i treniram.