Zavičaj daje pečat životu

Ravno Selo je moj zavičaj, a odlazak u Vrbas je uvek bio kao neki praznik. Vrbas je bio prvo veliko mesto, grad u kome sam bio.

OKO NAS: Vi se ne eksponirate mnogo u javnosti u medijima i kažu da baš i niste ljubitelj intevjua.Da li smo imali sreće baš zato što ste naše gore list ?
Lazar Ristovski: Naravno da to ima veze. Ja sam poreklom Ravnoselac i to ću uvek biti. Zato mi je zadovoljstvo kad mi se neko iz kraja javi. Mogli bi i češće.
OKO NAS: Ovde gde je Vaš zavičaj znaju Vas pre svega kao poznatog velikog glumca, producenta,ali manje kao pisca?
Lazar Ristovski: Pa, mnogo sam manje pisao nego što sam glumio i to je razumljivo.Međutim, pošto imam nameru tek sada kada mi se životno iskustvo nagomilalo, da više pišem, možda se uskoro i taj odnos promeni.
OKO NAS: Koliko ste vezani danas za Bačku i Ravno Selo,mesto gde ste rođeni. Kakva su Vaša, sećanja na Vrbas i ovaj kraj?
Lazar Ristovski: Ravno Selo je moj zavičaj, a odlazak u Vrbas je uvek bio kao neki praznik. Vrbas je bio prvo veliko mesto, grad u kome sam bio. Pomisao na Ravno Selo se i voli, ali i boli. Tamo su mi ostali roditelji na groblju, ali tamo mi je ostala i lepa i romantična mladost, siromaštvo koje je bilo nekako ravnopravno raspoređeno.
OKO NAS: Po čemu se zavičaj pamti i šta znači u životu čoveka,a posebno u Vašem umetničkom stvaralaštvu?
Lazar Ristovski: Zavičaj daje pečat životu. Zavičaj je prva staza po kojoj se ide. Ravno Selo je bilo mesto gde sam prohodao, prvi put se nasmejao životu. Emotivno pamćenje iz tog perioda je vrlo snažno i samim tim nezaboravno. Ono svakome, a naročito onome ko se bavi umetnošću obeleži život i stvaralački rad.
OKO NAS: Da se vratimo Vašoj glumačkoj karijeri koja beleži preko 4000 pozorišnih predstava,dok ste igrali u preko 40 filmova,međutim odavno Vas nema u pozorištu i na daskama koje život znače?
Lazar Ristovski: Pozorište je postalo jednog trenutka prezahtevno. Ulagao sam u njega mnogo, a malo se vraćalo. Čovek mora da bude oprezan.Ne sme da troši više energije nego što mu se ona vraća. Onda nestaje. Ja sam pozorištu dao najbolje godine života i to je za jedan život dosta.
OKO NAS: Malo je prostora da bismo nabrojili sve filmove i uloge za koje ste poneli mnoga ugledna filmska priznanja i nagrade, ali biću slobodna da izdvojim likove koje ste igrali u filmovima Podzemlje i Bure baruta koje potresno govore o raspadu jedne ugledne zemlje i o 90-godinama koje su mnogi nazivali godinama “opasnog življenja”.Da li i sada živimo u sličnim ili opasnijim godinama?
Lazar Ristovski: Ovde izgleda nema kraja opasnim godinama. Narod je umoran od toga i zato se sada nalazi u stanju hibernacije ili anestezije i može svako da mu radi što god hoće. Narod je postao u Srbiji promenljiva, ili zamenljiva kategorija.
OKO NAS: Značajne sopstvene kreacije imali ste u filmu Belo odelo,po romanu koji ste napisali, u filmu Hajka,po romanu Mihajla Lalića,igrali ste u Andrićevoj Prokletoj Avliji.Koliko film može da bude istovetan ili jači u umetničkom izrazu od jednog književnog dela?
Lazar Ristovski: Sve zavisi od toga o kojem je filmu ili književnom delu reč. Ono što je dobro- dobro je pa bio to dobar film, ili dobra literatura. Film jeste zahtevniji jer je on sublimacija mnogih umetnosti, ali književnost je nekada za mene i za mnoge, dok smo odrastali bila izlazak u drugi svet, koji je takođe bio veoma uzbudljiv kao i film.
OKO NAS: Igrali ste u filmu Sveti Djordje ubiva aždahu,koji se tada nije dopao jednoj političkoj partiji. Kakavi je uticaj politike na filmsku umetnost?
Lazar Ristovski: Uticaj politike i političara u Srbiji, a i drugde je uvek veliki, kako na običan život čoveka tako i na umetnost. Političari su često neostvareni ljudi i najlakše im je da ustanove svoj identitet tako što će napadati uspešne ljude.
OKO NAS: Čini se da ste pokazali revolt i bunt,kao glumac kao umetnik u Vašem filmu Beli lavovi koji je zaparvo tragikomedija.Ne čini li Vam se i da pored uspeha koji je film imao,da nije dovoljno shvaćen kod publike koja je u njemu morala prepoznati sopstveno propadanje u vremenu tranzicije koje ovde i danas traje?
Lazar Ristovski: Mislim da je publika prepoznala njegove vrednosti i, naročito moj Radnički rep koji dominira u filmu, ali problem je taj o kome sam malo pre govorio da je narod anesteziran. Mi smo ušli u kapitalizam, a da o tome nismo bili obavešteni.
OKO NAS: Kako ste sačuvali u glumačkoj karijeri koja traje gotovo četiri decenije dostojanstvo profesije,koje danas u branši ne samo glumačkoj,već i u drugim profesijama mnogi nemaju?
Lazar Ristovski: Kako? Radom, radom i samo radom. Ja sad u svojoj 62. godini radim kao kada sam imao dvadeset. Istina birao sam ono što ću raditi. Nisam se nikada ili veoma retko spuštao na prizemne i besmislene projekte koje bih radio samo zbog para. Imao sam odgovornost prema onome što radim jer znam da to ipak ostaje i da će neko jednoga dana kad mene više ne bude vrednovati i reći, evo on je bio takav i takav.
OKO NAS: Nedavno ste objavili i treću knjigu,pored Belog odela,Kako sam dobio Oskara,roman koji nosi naziv Jednostavne priče u kojem je prisutna vojvodjanska ravnica i vojvodjansko selo i običan čovek sa svojim malim životom?
Lazar Ristovski: Moja knjiga priča “Jednostavne priče”, doživljava ovih dana već treće izdanje za samo mesec dana. To je veliki uspeh. Eto, u toj knjizi je moje nataloženo životno iskustvo i emotivno pamćenje. Drago mi je da čitaoci to prepoznaju i vole.
OKO NAS: Šta je običnom čoveku i umetniku danas uteha i spas?
Lazar Ristovski: Osećanje slobode svaki čovek mora da gaji u sebi bez obzira kom staležu pripada. To osećanje slobode je najveće blago čoveka. To mu niko ne može uzeti, bez obzira što je čovek ponekad fizički sputan i zarobljen. Osećanje slobode je duhovna kategorija i svako mora da se vežba da to osećanje razvija kod sebe. Tek tako će biti slobodan.
OKO NAS: Šta je Vaša poruka Vašem zavičaju,Bačkoj nekadašnjim sugradjanima ?
Lazar Ristovski: Čovek se meri prema svom zavičaju. Prema svom detinjstvu. Prema prijateljima i drugovima iz svog kraja. Moja poruka i njima i sebi je da svako mora biti ono što jeste. Težiti da budeš neko drugi, ili da se menjaš sa nekim drugim je veoma opasno i neprirodno. Nikada ne znaš kako je tom drugom.
OKO NAS: Gde je danas srpska kultura i kakvo mesto ima u društvu ?
Lazar Ristovski: Srpska kultura je tamo gde i celokupno srpsko društvo. U tranziciji koja predugo traje i koja će potrajati dok se sve što je nekada bilo zajedničko ne rasproda , a pare uzmu samo oni koji su se menjali na vlasti.
OKO NAS: Koliko je važno informisanje i lokalno i regionalno danas u državi Srbiji kada su mnogi mediji u manjim sredinama ugašeni,privatizovani uz podršku Evrope u kojoj postoje takvi mediji ?
Lazar Ristovski: Pošto smo u kapitalizmu, ali u izvornom obliku kapitalizma, još uvek ne postoje institucije koje štite radnike, građane i poštenu inteligenciju. Kada te institucije budu uspostavljene, a to će biti kada naše društvo bude bogato, onad će država biti dužna da i u manjim sredinama pomaže medije o svom trošku.