U situacijama kada o životu i zdravlju presuđuju sati i minuti, medicinska dokumentacija, uput, pa i sama zdravstvena knjižica, ne igraju veliku ulogu. Važno je samo da se unesrećeni doveze na vreme i da mu se ukaže preko potrebna medicinska pomoć. Oni koji su imali nesreću da se nađu u takvim situacijama, i sreću da budu spaseni i izlečeni, verovatno su bili zbrinuti upravo na Odeljenju za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja Opšte bolnice Vrbas.
„Urgentnu medicinu kao specijalizaciju osmislili su Amerikanci, uvidevši još davno da od svih vitalno ugroženih pacijenata, 89% umire „na vratima“ bolnice. Po istom konceptu koji danas postoji i u OBV, organizovana je urgentna služba koja obavlja prvi kontakt sa pacijentom, zaprimljuje ga, zbrinjava i šalje na dalje lečenje“, kaže dr Aleksandar Iskrin, načelnik ovog odeljenja.
Uz doktora Iskrina, na odeljenju je angažovano još četvoro lekara i 12 medicinskih tehničara.
„Mi već sada radimo u veoma napregnutim uslovima. Kada naša ekipa transportuje pacijenta u zdravstveni centar većeg nivoa zaštite, na odeljenju ostaje svega jedan tehničar. U smeni imamo i do 40 pacijenata, ili od 12 do 15 hiljada na godišnjem nivou“, pojašnjava dr Iskrin.
Samo dva lekara su u stalnom radnom odnosu, od čega jedan specijslista urgentne medicine, a drugi je na specijalizaciji. To ih ne sprečava da rade veoma profesionalno, a imaju i sjajnu saradnju i podršku osoblja sa drugih odeljenja.
„Često uradimo i ono što primarno nije u opisu našeg posla. Desilo mi se da porađam trudnicu koja se zaglavila u liftu. Nekoliko puta obavljali smo porođaje u automobilu. Prosto, prvi smo na udaru i nismo u poziciji da odbijemo da uradimo bilo koji zahvat“, izjavljuje glavni tehničar, Aleksandar Ninković.

Uz veliki obim posla, reč je i o tome da njihovi pacijenti nisu tek došli na zakazan pregled. Već su to i žrtve saobraćajnih nezgoda, ranjeni u pucnjavi ili kakvom drugom obračunu, učinioci pokušaja samoubistva, oni sa zadobijenim povredama, otrovani alkoholom i drugim supstancama.
„Pacijenti koji kod nas dolaze su u specifičnom stanju, pa treba znati sa njima. Sve to treba uskladiti sa privatnim životom i problemima“, smatra Olivera Ković, tehničarka na ovom odeljenju.
I Branislav Vukašinović, tehničar urgentnog prijema, mišljenja je da se ovaj posao mora iskreno voleti. „On obuhvata smenski i noćni rad, terenski rad i transport, ali sve savladavamo zahvaljujući velikoj kolegijalnosti nas sa odeljenja, ali i ostalog bolničkog osoblja koje nam priskače u pomoć“, poručuje Branislav.
Uz veliku kolegijalnost i dovitljivost, uspevaju da nadomeste i probleme sa opremom, koja je dobrim delom prilspela za zamenu. Dosta toga, uključujući i vozila za transport, nije zanovljeno još od kada je odeljenje formirano.
„Nagledamo se krvi, kostiju i gnoja, naslušamo patnje i muke. Ipak, u našem poslu odmah se vide rezultati rada. Kada nekome stavimo gips, ušijemo ranu ili ga reanimiramo, to je odmah uočljivo i merljivo. Satisfakcija je kad nekoga vratite u život ili mu sačuvate neki od vitalnih organa. Velika je umetnost prepoznati samo oboljenje da bi se tek onda moglo adekvatno lečiti“, naglašava doktor Iskrin.
I ostali iz smene, sa kojom smo obavili razgovor, saglasni su u tome. Uz sve teškoće, prilike koje vladaju u zdravstvu, stanje u društvu, pacijente koji neretko dođu frustrirani i nervozni, zaposleni na ovom odeljenju uveravaju nas da će svaki zadatak obaviti profesionalno, temeljno i, u skladu sa nazivom službe, urgentno.

Grupa volontera iz Holandije, medicinske sestre i tehničari, posetili su danas Opštu bolnicu Vrbas. Gosti su razmenili iskustva sa zaposlenima u bolnici i definisali potrebe i mogućnosti neke buduće saradnje.

“Ovo je četrnaesta grupa volontera iz Holandije koju predvodim i u svakoj je bilo nekoliko medicinskih sestara, budućih lekara ili zdravstvenih radnika uopšte. Kroz razgovor i saradnju sa zaposlenima u bolnici i drugim ustanovama, dolazili smo do saznanja na koji način možemo pomoći. Dosadašnja saradnja je veoma uspešna i nadamo se da će tako ostati i ubuduće”, rekla je Els Denhartog, kordinatorka projekta i naglasila da joj je posebno drago što su kolege upoređujući uočile da postoji uniformnost procedura, ponešto novo videle i što su izrazili želju da dođu i iduće godine.

Goste su pozdravili Tatjana Sunajko, glavna medicinska sestra OBV, i Jelena Banićević, glavna medicinska sestra Sektora za internističke grane medicine.

“Nadamo se da su mnogi studenti medicine, a koji su nas posetili tokom ranijih godina do sada već postal lekari. Verujemo da će im iskustvo sa ovog prostora pomoći da celovitije sagledaju kompleksnost i problematiku zdravstvene profesije i nadamo se daljoj uspešnoj saradnji. Kao i uvek, posebno se zahvaljujemo Aleksandru Subotinu, svešteniku Evanđeoske crkve iz Kucure koji je pomogao u uspostavljanju i negovanju kontakata OBV sa većinom humanitarnih organizacija kako u zemlji, tako i inostranstvu”, rekli su u OBV.

Melinda Sopka, iz Ruskog Krstura, i Petra Tot, iz Malog Iđoša, nalaze se poslednjih dana na stručnoj praksi u Vrbaskoj opštoj bolnici.
Melinda je studentkinja druge godine na “Bethel” univerzitetu u SAD i deo stručne prakse obavlja na Rehabitaciji OBV. Njeno buduće zanimanje biće atletski trener, što podrazumeva i elemente profesionalnog rada diplomiranog fizioterapeuta.
Melinda se desetak godina bavila ženskim fudbalom, najpre rekreativno u rodnom Krsturu, a zatim i kao član kluba iz Novog Bečeja. Za audiciju za mlade talente i mogućnost školovanja u Americi, čula je od svog trenera. Želja joj je da završi fakultet i da se u budućnosti profesialno bavi ženskim fudbalom.
”U Americi svakako imaju savremenije aparate, ali vi ovde imate drugačiji set programa, odnosno veoma korisnih vežbi”, dodala je Sopka.

Studentkinja prve godine medicine na Segedinskom univerzitetu je Petra Tot iz Malog Iđoša, koja je odlučila da obavi obavezan deo stručne prakse blizu svog rodnog mesta, ali i da stečeno teoretsko znanje potvrdi jednomesečnim praktičnim radom.
“Došla sam ovde da više vremena provedem sa roditeljima i prijateljima, ali i da uporedim dva sistema zdravstvene zaštite. Nisam još odlučila kako će tačno izgledati moj životni i profesionalni put, da li ću ostati u Mađarskoj ili ću se vratiti u Srbiju, pa sam dodatno motivisana da deo praktične nastave obavim na srpskom jeziku”, rekla je Petra.
Ona je posebno zahvalna što u OBV mesec dana prakse provodi, između ostalih, i na Odeljenju ginekologije i akušerstva sa neonatologijom,  jer joj je želja da specijalizira ginekologiju ili pedijatriju.