Početkom 2016. godine započela je sa radom Ambulanta za properativnu priremu i terapiju bola i do danas je medikamentozno, ali i akupunkturom lečeno blizu 1500 pacijenata iz Vrbasa i okruženja. Po rečima dr med. Andrijane Marić, anesteziologa terapija je u nekoj meri pomogla svakom pacijentu, ali je kod 50% pacijenata došlo do potpunog izlečenja: “ Bol nije simptom koji ukazuje na određeno oboljenje, već i hronična bolest koja ima sopstvene simptome. Često puta dolazi do komplikacija u vidu povišenog krvnog pritiska, povišenog šećera u krvi, problema sa metabolizmom ali i do psihosomatskih oboljenja. Bol uvek može da se umanji, ponekad i potpuno odstrani, ali je neophodno prethodno utvrditi anamnezu i otkriti na koji je način nastao, koliko dugo traje, odnosno koja ga je bolest uslovila. Lečenje zahteva i periodičnu proveru zdravstvenog stanja pacijenta, jer je sam proces lečenja dugorajan. Ponekad dođe do remisije bolesti, a zatim do vraćanja, pa se i sam bol vraća. Upravo iz tog razloga preporučujem povremene kontrole u zavisnosti od promene zdravstvenog stanja pacijenta.”Ambulanta radi svakog radnog dana od 07 do 14 časova, a pacijenti mogu doći na pregled na osnovu svog zdravstvenog stanja, uz uput od strane lekara specijaliste i/ili izabranog lekara opšte medicine u Domu zdravlja, bez zakazivanja, – saopštili su iz OBV.

– Svetski dan fizipoterapeuta se već 65 godina obeležava širom sveta u preko 100 zemalja. Fiziterepeuti Opšte bolnice Vrbas – Službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju rešili su da na svoj dan poklone set osnovnih vežbi u jednoj grupnoj vežbi, ne samo sa svojim pacijentima već i kolegama koji su zaposleni u bolnici i nose veliki teret zdravstvenog sistema. Sve prisutne pozdravila je glavna fizioterapeutkinja službe Vesna Popivoda, ukazavši na značaj fizičke aktivnosti. Popivoda je naglasila da su, pored zaposlenih u službi, tu i kolege sa drugih odeljenja koji uspeli da usklade svoje svakodnevne radne aktivnosti sa polučasovnim zdravstvenim treningom u parku koji okružuje OBV, i pri tom daju na značaju obeležavanju Svetskog dana fizioterapeuta.

„Ove vežbe služe kao pomoć u poboljšanju i očuvanju kvaliteta života i preporuka je da ih svi savladamo. Kada dođete u bilo koju ordinaciju kod bilo kog lekara, pored ordiniranja određene terapije, uvek će da navede u svojoj preporuci i fizičku aktivnost. Svaki lek ima svoju alternativu, jedino fizička aktivnost nema alternativu. Na ovaj način pored promocije zdravog stila života, želimo da skrenemo pažnju i da pojasnimo ko su zapravo fizioterapeti, kao i da ukažemo kakvi su naši problemi u ostvarivanju prava. Čestitam svim svojim kolegama dan fizioterapeuta, a našim sugrađanima savetujem da potraže svog fizioterapeuta i pitaju za svoje zdravstvene probleme. Fizioterapeut je taj koji može da ordinira i odredi prave terapijske vežbe.“ – rekla je Dušica Perović, diplomirana fizioterapeutkinja iz OBV, ali i predsednica Udruženja diplomiranih fizioterapeuta Srbije, – saopštili su iz OBV.

U situacijama kada o životu i zdravlju presuđuju sati i minuti, medicinska dokumentacija, uput, pa i sama zdravstvena knjižica, ne igraju veliku ulogu. Važno je samo da se unesrećeni doveze na vreme i da mu se ukaže preko potrebna medicinska pomoć. Oni koji su imali nesreću da se nađu u takvim situacijama, i sreću da budu spaseni i izlečeni, verovatno su bili zbrinuti upravo na Odeljenju za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja Opšte bolnice Vrbas.
„Urgentnu medicinu kao specijalizaciju osmislili su Amerikanci, uvidevši još davno da od svih vitalno ugroženih pacijenata, 89% umire „na vratima“ bolnice. Po istom konceptu koji danas postoji i u OBV, organizovana je urgentna služba koja obavlja prvi kontakt sa pacijentom, zaprimljuje ga, zbrinjava i šalje na dalje lečenje“, kaže dr Aleksandar Iskrin, načelnik ovog odeljenja.
Uz doktora Iskrina, na odeljenju je angažovano još četvoro lekara i 12 medicinskih tehničara.
„Mi već sada radimo u veoma napregnutim uslovima. Kada naša ekipa transportuje pacijenta u zdravstveni centar većeg nivoa zaštite, na odeljenju ostaje svega jedan tehničar. U smeni imamo i do 40 pacijenata, ili od 12 do 15 hiljada na godišnjem nivou“, pojašnjava dr Iskrin.
Samo dva lekara su u stalnom radnom odnosu, od čega jedan specijslista urgentne medicine, a drugi je na specijalizaciji. To ih ne sprečava da rade veoma profesionalno, a imaju i sjajnu saradnju i podršku osoblja sa drugih odeljenja.
„Često uradimo i ono što primarno nije u opisu našeg posla. Desilo mi se da porađam trudnicu koja se zaglavila u liftu. Nekoliko puta obavljali smo porođaje u automobilu. Prosto, prvi smo na udaru i nismo u poziciji da odbijemo da uradimo bilo koji zahvat“, izjavljuje glavni tehničar, Aleksandar Ninković.

Uz veliki obim posla, reč je i o tome da njihovi pacijenti nisu tek došli na zakazan pregled. Već su to i žrtve saobraćajnih nezgoda, ranjeni u pucnjavi ili kakvom drugom obračunu, učinioci pokušaja samoubistva, oni sa zadobijenim povredama, otrovani alkoholom i drugim supstancama.
„Pacijenti koji kod nas dolaze su u specifičnom stanju, pa treba znati sa njima. Sve to treba uskladiti sa privatnim životom i problemima“, smatra Olivera Ković, tehničarka na ovom odeljenju.
I Branislav Vukašinović, tehničar urgentnog prijema, mišljenja je da se ovaj posao mora iskreno voleti. „On obuhvata smenski i noćni rad, terenski rad i transport, ali sve savladavamo zahvaljujući velikoj kolegijalnosti nas sa odeljenja, ali i ostalog bolničkog osoblja koje nam priskače u pomoć“, poručuje Branislav.
Uz veliku kolegijalnost i dovitljivost, uspevaju da nadomeste i probleme sa opremom, koja je dobrim delom prilspela za zamenu. Dosta toga, uključujući i vozila za transport, nije zanovljeno još od kada je odeljenje formirano.
„Nagledamo se krvi, kostiju i gnoja, naslušamo patnje i muke. Ipak, u našem poslu odmah se vide rezultati rada. Kada nekome stavimo gips, ušijemo ranu ili ga reanimiramo, to je odmah uočljivo i merljivo. Satisfakcija je kad nekoga vratite u život ili mu sačuvate neki od vitalnih organa. Velika je umetnost prepoznati samo oboljenje da bi se tek onda moglo adekvatno lečiti“, naglašava doktor Iskrin.
I ostali iz smene, sa kojom smo obavili razgovor, saglasni su u tome. Uz sve teškoće, prilike koje vladaju u zdravstvu, stanje u društvu, pacijente koji neretko dođu frustrirani i nervozni, zaposleni na ovom odeljenju uveravaju nas da će svaki zadatak obaviti profesionalno, temeljno i, u skladu sa nazivom službe, urgentno.

Grupa volontera iz Holandije, medicinske sestre i tehničari, posetili su danas Opštu bolnicu Vrbas. Gosti su razmenili iskustva sa zaposlenima u bolnici i definisali potrebe i mogućnosti neke buduće saradnje.

“Ovo je četrnaesta grupa volontera iz Holandije koju predvodim i u svakoj je bilo nekoliko medicinskih sestara, budućih lekara ili zdravstvenih radnika uopšte. Kroz razgovor i saradnju sa zaposlenima u bolnici i drugim ustanovama, dolazili smo do saznanja na koji način možemo pomoći. Dosadašnja saradnja je veoma uspešna i nadamo se da će tako ostati i ubuduće”, rekla je Els Denhartog, kordinatorka projekta i naglasila da joj je posebno drago što su kolege upoređujući uočile da postoji uniformnost procedura, ponešto novo videle i što su izrazili želju da dođu i iduće godine.

Goste su pozdravili Tatjana Sunajko, glavna medicinska sestra OBV, i Jelena Banićević, glavna medicinska sestra Sektora za internističke grane medicine.

“Nadamo se da su mnogi studenti medicine, a koji su nas posetili tokom ranijih godina do sada već postal lekari. Verujemo da će im iskustvo sa ovog prostora pomoći da celovitije sagledaju kompleksnost i problematiku zdravstvene profesije i nadamo se daljoj uspešnoj saradnji. Kao i uvek, posebno se zahvaljujemo Aleksandru Subotinu, svešteniku Evanđeoske crkve iz Kucure koji je pomogao u uspostavljanju i negovanju kontakata OBV sa većinom humanitarnih organizacija kako u zemlji, tako i inostranstvu”, rekli su u OBV.