Arhive kategorija: Kultura

Konkurs za mlade pesnike – 48. Festival poezije mladih

Festival poezije mladih raspisao je konkurs za mlade pesnike iz Srbije i regiona za učešće na tradicionalnoj smotri talentovanih pesnika, koja će se po 48. put održati u Vrbasu u poslednjoj nedelji maja. Pravo učešća na konkursu imaju pesnici do 27 godina starosti sa ciklusom od 10 neobjavljenih pesama, napisanih na srpskom jeziku i jezicima nacionalnih zajednica (sa prevodom na srpski jezik).
Pesme, umnožene u četiri primerka i potpisane šifrom (sa rešenjem šifre u posebnom kovertu) treba dostaviti na adresu: Narodna biblioteka „Danilo Kiš“ Vrbas, Festival poezije mladih, Maršala Tita 87, 21460 Vrbas, najkasnije do 1. aprila 2016. godine. Pesnici čije pesme odabere stručni žiri, učestvovaće na 48. Festivalu poezije mladih. Festival će nagraditi najbolje pesnike, a glavna nagrada je štampanje knjige.
Istovremeno, Festival poezije mladih raspisao je konkurs za najboljeg mladog slikara Palete mladih, koja će se po 42. put održati u okviru 48. FPM. Pravo učešća na konkursu imaju svi mladi akademski slikari do 27 godina starosti. Tema i tehnika rada je po slobodnom izboru, a format radaje štafelajni. Zainteresovani autori treva da pošalju fotografije ciklusa od 10 radova u elektronskoj formi (format .jpg rezolucija 300dpi), uz osnovne podatke rada (naziv rada, tehnika, format i godina nastanka) kao i kratku biografiju na: [email protected] najkasnije do 01. aprila 2016. godine. Sava Stepanov, selektor Palete mladih će na osnovu radova prispelih elektronskim putem, odabrati deset najboljih autora čiji će radovi biti izloženi na 42. Paleti mladih. Najboljem autoru će biti dodeljena plaketa i otkupna nagrada.
Autori koji budu ušli u uži izbor, svoje originalne radove treba da dostave najkasnije do 01. maja 2016. godine, na adresu: Festival poezije mladih – za Paletu mladih, Kulturni centar Vrbasa, Maršala Tita 87, 21460 Vrbas. Kontakt telefon 021 – 707 566.


[cwa id=’str-vesti-12-naslova’]

Obeležen Nacionalni praznik Rusina

Rusini 2Deveti Nacionalni praznik Rusina u Srbiji, odnosno njegova Centralna svečanost ove godine organizovana je u Kuli 16. januara. Program je počeo u prepodnevnim časovima s turnirom u šahu u prostorijama rusinskog KUD „Dr Havril Kosteljnik“, zatim je u Školi za osnovno muzičko obrazovanje predstavljena monografija „Iz života Rusina u Kuli“, a pre Arhijerejske Službe Božije, u prostorijama grkokatoličke parohije u Kuli održana je izložba ikona. Josafata Hardija iz Slovenije. Rusini iz Kule na Centralnoj proslavi organizovali su i dve likovne izložbe svojih sugrađanki – akademske slikarke Lidije Barna i slikarke-amaterke Amalije Kovač. Za goste i domaće bili su spremljeni i etno-stolovi sa tradicionalnim jelima, a kao i predhodnih godina, kruna Centralne proslave praznika Rusina bila je Svečana akademija u Velikoj sali Kulturnog centra Kula.
Ceo program završen je zajedničkim koktelom za goste, učesnike i domaće u prostorijama Mađarskog kulturnog centra „Nepker“. Svi programi, a naročito oni večernji, bili su jako posećeni i na njima su prisustvovali Rusini iz Srbije, iz Hrvatske i Slovenije, predstavnici državnih i pokrajinskih organa, Opštine Kula i lokalnih samouprava gde žive Rusini, predstavnici drugih nacionalnih zajednica, članovi Nacionalnog saveta Rusina i njegovih područnih kancelarija, sveštenici, rukovodioci najznačajnijih rusinskih ustanova i udruženja.
rusini_3– Lepo je po deveti put videti naše simbole pored državne i vojvođanske zastave, pored državne himne slušati i našu svečanu pesmu, što svaki put bude dirljivo – rekao je ovom prilikom predsednik NS Rusina Slavko Rac i kroz više analogija i istorijskih primera akcentovao značenje tradicije i kulture u svakom društvu, kao i osetljive međusobne odnose i uzajamne obaveze većina i manjina.
Na sceni Kulturnog centra, gde je za ovu priliku osmišljena posebna scenografija autora dr Darka Vukovića, profesora dizajna na novosadskoj Akademiji umetnosti, posle uvodnih slova značajnih gostiju, na Centralnoj akademiji je i ove godine izveden dobro izabrani i posebno kvalitetno i uspešno izveden pevačko, muzički i recitatorski program. Pored domaćina iz rusinskog KUD-a, akcenat je bio i na profesionalnim muzičarima iz Kule – koji su poreklom i Rusini.
Sve manifestacije Centralne proslave u Kuli su organizovali, pripremili i pomogli Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina, Organizacioni odbor proslave, Opština Kula, KUD „Dr Havril Kosteljnik“, kulska Područna kancelarija NS Rusina, Škola za osnovno muzičko obrazovanje u Kuli, Kulturni centar Kula i Kulturno-prosvetna zajednica Opštine Kula.
Inače, Nacionalni praznik Rusina, 17. januar, u vikendu za nama obeležen je i u drugim mestima gde žive pripadnici ove nacionalne zajednice, kao što su to Subotica, Šid, Kucura, Novi Sad, Vrbas, Đurđevo, Gospođinci, Novo Orahovo, Bikić Do, Sremska Mitrovica, Ruski Krstur.


[cwa id=’str-vesti-8-naslova’]

 

Stogodišnjica od Mojkovačke bitke

U punoj sali bioskopa „Jugoslavija“ održana je Svečana akademija povodom obeležavanja 100 godine od Mojkovačke bitke. Podsećanje na slavnu borbu Sandžačke vojske Kraljevine Crne Gore iz Prvog svetskog rata organizovalo je Udruženje Crnogoraca Vrbasa.Na samom početku programa prisutne je pozdravio predesednik Udruženja Crnogoraca Vrbasa Ljubiša Simović. – Danas smo se okupili da stare podsetimo, a da mladima pokažemo kako se nekada branila otadžbina i pomagalo braći. Sreća je da sada ne moramo da ginemo, ali treba da se poštujemo i pomažemo. Uvek je mladost na svojim leđima iznosila sve promene i vodila napred. Kao i na Mojkovcu kada su regrutski bataljoni izgubili dve trećine svoga ljudstva i sada mladi iznose sve promene u društvu i na nama starijima je da im pomognemo da nadju pravi put – istakao je Simović.On je posebnu zahvalanost iskazao predstavncima vlasti Opštine Vrbas, kao i predstavncima pokrajinske vlasti koji su pomogli da se ova manifestacija održi. Takođe, on je tom prilikom podsetio da Udruženje Crnogoraca Vrbasa postoji od 2013. godine. – Naše udruženje okuplja Crnogorce i sve ljude koje vole i poštuju Crnu Goru. Naš glavni cilj je očuvanje crnogorske tradicije i identiteta i nastojaćemo da odnose između Srbije i Crne Gore dovedemo na najveći mogući nivo – kazao je Simović i istakao da je Opština Vrbas jedina lokalna samouprava u Republici Srbiji koja je pomogla osnivanje Nacionalnog saveta Crnogoraca u našoj zemlji.Mojkovačka bitka se dogodila uoči Božića 1916. godine, a o ovoj slavnoj borbi crnogorske vojske protiv austrougarske ofanzive govorio je istoričar Vladimir Kaljević. Nakon podsećanja na istorijske podatke tog vremena priređen je bogat kulturno – umetnički program pod rukovodstvom Vesne Drinčić-Đilas, rukovodioca Dramsko-recitatrskog studija Kulturnog centra Vrbas. U programu su učestvovali recitatori ovog studija Gordana Milović i Radovan Seratlić, zatim članovi Folklornog ansambla Kulturno – umetničkog društva iz Bačkog Dobrog Polja, kao i narodni guslar Miljan Vujović koji je na ovom tradiocionalno crnogorskom instrumentu preneo stihove pesme „Mojkovačka bitka“ koje je zapisao Hadži Radovan Bećirović.


[cwa id=’str-vesti-12-naslova’]

David Bowie

David Robert Jones (London, 8. januar 1947. – 10. januar 2016.)

Dejvid Bouvi (engl. David Bowie), rođen je kao David Robert Hayward-Jones; 8. januar 1947 – 10. januar 2016) bio je jedan je od najpoznatijih britanskih rok muzičara, pevača, kompozitora i glumaca. Bouvijeva muzička karijera trajala je više od pet decenija, a bio je sklon stalnom menjanju muzičkog stila. Preminuo je 10. januara 2016. godine, posle osamnaestomesečne borbe sa rakom.
Najranija pesma kojom se proslavio bio je singl „Space Oddity“ iz 1969, koji je zbog spuštanja na Mesec imao velik uspeh.
Najznačajniji Bouijev album bio je „Uspon i pad Zigija Stardasta i pauka sa Marsa“ (The Rise and The Fall of Ziggy Stardust and The Spiders From Mars). To je bio konceptualni album sa pričom o vanzemaljcu koji dolazi na Zemlju, postaje megazvezda, a na kraju ga ubijaju obožavaoci. Turneju za album „Rijaliti“(2005), morao je da prekine zbog manjeg srčanog udara.

Diskografija:


(preuzeto sa „All Music Guide“ i „Wikipedia„)


[cwa id=’str-vesti-8-naslova’]