Vrbaska Galerija upriličila je otvaranje jedne veoma interesantne  i nostalgične izložbe koja je posredno i neposredno vezana za Vrbašane i ovaj grad. Reč je o izložbi pod nazivom Vitalovi suncokreti, koja je otvorena  osmog ,a može se posetiti sve do dvadestiosmog februara. Izložbu je otvorio  Nikola Kusovac, naš najpoznatiji likovni kritičar, koji je podsetio na jedno vreme sada već prošlog veka kada je ustanovljena izložba Vitalovih suncokreta,koju je   organizovao nekad moćni  privredni gigant VItal i na kojoj je tokom dve decenije učestvovao krem slikarskih imena, koji  je  svake od 1995. godine stvarao umetnička dela u slavu postojanja Vitala i  suncokreta. Zidove vrbaske Galerije krase slike autora jednog Mome Kapora, Vitalov pogled, Todora Stevanovića, Suncokret i drugih dvadeset slikarskih dela nastalih tokom dve  poslednje decenije. Vital  kao i Vrbas je okupljao svojevremeno kulturnu elitu i  cvet ondašnje kulture, a da je tako bilo svedoči i ova zbirka umetničkih dela sačuvana  do danas. Na otvaranju je govorio i Marko Abramović, direktor Vitala , koji je govorio o tradiciji 160 – godišnjici postojanja Vitala, koji je sačuvao ovu značajnu zbirku umetničkih slika, koju je  za izložbu pripremio vrbaski akademski  slikar Svetislav Šljukić,a na inicijativu mlade vrbaske galeristkinje Silvie Jelačić.

[cwa id=’str-vesti-16-naslova’]

Otvorene nove prostorije Nacionalnog savjeta Crnogoraca u Vrbasu

Crnogorci dobili novi Dom

Reprezentativne prostorije Nacionalnog savjeta  Crnogoraca u Vrbasu otvorene su sinoć na prigodnoj svečanosti uz izložbu  Dimitrija Popovića poznatog cetinjskog i evropskog slikara.
Čini se da Vrbas davno nije imao tako velikog i impoznatnog skupa, kao sinoć, na otvaranju  novih prostorija koje je dobio Nacionalni savjet crnogorske  zajednice i to samo nakon godinu dana postojanja. Nije  čudno što je otvaranju posvećena velika pažnja od strane mnogobrojnih uglednika i gostiju iz svih sfera društvenog života. Crnogorci su se potrudili da organizuju veličanstvenu izložbu, velikog slikara, kako je rekao Ratko Šoć,  predsednik Nacionalnog savjeta , jednog od najvećih cetinjskih slikara,a poznato je da su na Cetinju ponikli jedan Dado Djurić, Petar Lubarda i mnogi drugi , koji su pronosili slavu slikarstva i male Crne Gore širom sveta. Reprezentativne su i nove prostorije otvorene  u Vrbasu u ulici Maršala Tita i kako je rekao na otvaranju  dr Bratislav Kažić, prvi čovek opštine, one  će biti pravo mesto za promovisanje običaja i kulture ovog naroda. O svojoj građanskoj obavezi u ime 7.353 građana crnogorske nacionalnosti koji žive ovde, govorila je Marijana Maraš predsednica Skupštine , istićući Vrbas kao jednu sredinu u kojoj nacionalne zajednice žive jedne sa drugima, a ne jedne pored drugih.Biranim rečima  skupu se obratio potpredsednik Skupštine AP Vojvodine Milivoje Vrebalov, ističići značaj otvaranja crnogorskog Doma za celu vojvođansku kulturu.Generacije vojvođanskih Crnogoraca su  stvarale zajednički život na ovim prostorima  kroz znanje, obrazovanje i kulturu, noseći sa sobom i u sebi duh Marka Miljanova, Vladike Danila, ,velikog vladara i pesnika Njegoša i oni su i danas garancija evropeizacije i Srbije i Crne Gore, istakao je Vrebalov.Miodrag Kankaraš konzul Crne Gore u Srbiji, izrazio je zadovoljstvo otvaranjem novih prostorija, koje će biti mesto okupljanja svima onima kojima je zajedništvo na srcu,  kako je rekao. „Ovo će biti druga kuća svima onima koji će kreirati nove mostove između Srbije i Crne Gore“, poručio je Predrag Mitrović direktor Uprave za dijasporu Crne Gore.  Ratko Šoć, predsednik NS   upoznao je  sa velikim brojem kulturnih aktivnosti koji je realizovan u poslednjih godinu pod okriljem NS,a uglavnom je reč o promovisanju crnogorske kulture  i umetnosti. I ne samo crnogorske, posebno ako se ima u vidu obeležavanje 80 godina od rođenja Danila Kiša, prošle godine u Beogradu, onda svakako i promovisanju evropske kulture.

[cwa id=’str-vesti-10-naslova’]

Sećanje na Duška Trifunovića – Književno veče u vrbaskoj Biblioteci

Bio je pojam pesnika

Stigao do pesničkih visina, misionar poezije koju je utkao i u savremenu rok scenu bivše Jugoslavije, čudo od pesnika, duša književnog života. Ovo su samo neke od reči i konstatacija, koje su izgovorili pesnikovi prijatelji, poznavaoci, sami književnici Stevan Tontić, Pero Zubac, Milan Gutić i Branislav Zubović u vrbaskoj Biblioteci Danilo Kiš koja je obeležila 10 godina od smrti velikog pesnika Duška Trifunovića.
Malo je onih koji i danas ne znaju i ne pamte pesme: Ima u tome nešto što me nećeš, Šta bi dao da si na mom mjestu, Život je maskenbal, Glavo luda… pesnika Duška Trifunovića.
Ima neka tajna veza, takođe njegova vanvremenska pesma potvrdila je da ona postoji između ovog duhovnog oca vrbaskog Festivala poezije mladih i ovog grada, ali i mnogih drugih gradova i generacija..Duško Trifunović preminuo je 23.januara 2006. godine, a vrbaski iskreni prijatelji poezije obeležili su sećanje na svog nekada vrlo dragog gosta. Trifunović je bio više poznat nego čitan pesnik, citirao je Zubović, na književnoj večeri reči koje je izgovorio o Dušku, Rajko Petrov Nogo, ali je malo onih pesnika  čije smo pesme i stihove na pamet znali i zaljubljeno izgovarali, recitovali i pevali. Možda je i najtoplije o Dušku govorio, naravno onako kako to pravi prijatelji samo mogu, Milan Gutić, predsednik Instela, koji se prisećao druženja, anegdota vezanih za život ovog i danas živog pesnika. O zbirkama knjiga poezije izašlih iz Duškovog pera govorio je Stevan Tontić izgovarajući možda i najpotresniju sintagmu, koja sve govori o ovom pesniku, a kaže da je bio okrutni čistač sa obe strane Hrista. O prijateljstvu sa pesnikom i sećanjima kroz sopstvene stihove i poeziju Pero Zubac je opisao veličinu moći Duškovog stiha i strašnu prazninu, koju oseća za  prijateljem koga više nema. A ni vrbaska publika nije bila manje dirnuta ovom izvanrednom večeri stiha i poezije, gde su pesme izgovarali maestralno recitovali članovi Dramskog studija Kulturnog centra Vrbas. Književno veče koje potvrdilo da i danas postoji neka tajna veza između Duška i Vrbasa.

[cwa id=’str-vesti-14-naslova’]