Hodočašće stazama stradanja

Mladi vrbaski pesnik Igor Kankaraš održao je promociju svoje treće knjige pod nazivom „Hodočašće stazama stradanja“. Pred punom salom svojih sugradjana, Kankaraš je govorio stihove iz najnovije knjige, a o stvaralaštvu ovog autora govorili su istoričar Vladimir Kaljević, recezent knjige Jelena Delibašić, kao i Rodoljub Uskoković, predsednik Udruženja srpsko – ruskog prijateljstva „ROD“ koje je bilo organizator ove promocije.
Istoričar Vladimir Kaljević je, tom prilikom, napomenuo da Kankaraš u svojoj knjizi prati konkretne istorijske događaje od Prvog svetakog rata.
– Autor vešto oslikava svu tragiku jednog naroda. Prateći istorijsku nit, Igor je tananom pesničkom dušom odao počast svakom Srbinu stradalom u svetskom pokolju nazvanom Veliki rat. Ova poema bećkovićevskog stila i epske jačine može da mi posluži, ne samo kao dragoceno svedočanstvo, nego i kao važno štivo u podučavanju mladih generacija koji su, nažalost, zarobljeni u sivilu savremenosti – istakao je Kaljević.
Recezent knjige „Hodočašće stazama stradanja“ Jelena Delibašić je kazala da je „Igorova poema opomena pitanju slobode čoveka“.
– Ovu poemu, a pogotovo njen kraj i završetak kao sublimacija skretanja pogleda na sve ono što nam se dešavalo i ono što će tek doći, ne želim da shvatimo kao krik poniženih i uvređenih već kao jedan trzaj savremenog čoveka koji je svestan, koji želi da radi, živi i opstaje od svog rada – rekla je Delibašić.
Predsednik Udruženja srpsko – ruskog prijateljstva „ROD“ Rodoljub Iskoković je istakao da je poezija Igora Kankaraša „pevanje, ali i suočenje sa istorijom, sudbinom i patnjom našega naroda“.
– Njegova poezija u sebi nosi odjek mnogih istorijskih istina koje su ponovo proživljene kroz veštu reč našeg pesnika, ali i kroz njegova osećanja prožeta ljubavlju, brigom, pa čak i strepnjom nad budućim putevima naše zemlje. Pesme Igora Kankaraša oživljavaju sećanja koja moderni svet i vreme, pa i velike svetske sile nastoje da izbrišu iz svesti srpskoga naroda i učine da zaboravimo ko smo, šta nas vezuje i kuda idemo – rekao je Uskoković.
Autor kjnige Igor Kankaraš je izrazio zadovoljstvo što je objavio poemu sa ovakvom tematikom.
– Posebno sam ponosan što je ona izazvala interesovanje u gradu u kom sam rodjen, odrastao i dorastao. Jesam kolonističko dete, ali rane naroda mene ne bole manje nego starosedeoce. Pa ipak, svi smo mi odnekud došli. Na samom kraju knjige pobrojao sam svih 76 imena mojih Starovrbašana palih u Velikom ratu – kazao je Kankaraš.
Na promociji knjige „Hodočašće stazama stradanja“ nastupili su i Mirjana Zec i Andrijana Ederinski iz vokalne grupe Udruženja srpsko – ruskog prijateljstva „ROD“, kao i narodni guslar Miljan Vuujović.
Igor Kankaraš je saradnik više dnevnih i periodičnih novina u našoj zemlji. Do sada je objavio dve knjige i to zbirku tekstova koji su objavljeni kao novinske kolumne „Pa ti pitaj Boga“ i knjigu pesama „Lužnjak u saksiji“. Njegove pesme su prevođene na francuski jezik. Poema „Kada budem umro“ se izvodi na scenama više amaterskih pozorišta kulturno – umetničkih društava.

[cwa id=’str-vesti-10-naslova’]

Vrbaska Galerija upriličila je otvaranje jedne veoma interesantne  i nostalgične izložbe koja je posredno i neposredno vezana za Vrbašane i ovaj grad. Reč je o izložbi pod nazivom Vitalovi suncokreti, koja je otvorena  osmog ,a može se posetiti sve do dvadestiosmog februara. Izložbu je otvorio  Nikola Kusovac, naš najpoznatiji likovni kritičar, koji je podsetio na jedno vreme sada već prošlog veka kada je ustanovljena izložba Vitalovih suncokreta,koju je   organizovao nekad moćni  privredni gigant VItal i na kojoj je tokom dve decenije učestvovao krem slikarskih imena, koji  je  svake od 1995. godine stvarao umetnička dela u slavu postojanja Vitala i  suncokreta. Zidove vrbaske Galerije krase slike autora jednog Mome Kapora, Vitalov pogled, Todora Stevanovića, Suncokret i drugih dvadeset slikarskih dela nastalih tokom dve  poslednje decenije. Vital  kao i Vrbas je okupljao svojevremeno kulturnu elitu i  cvet ondašnje kulture, a da je tako bilo svedoči i ova zbirka umetničkih dela sačuvana  do danas. Na otvaranju je govorio i Marko Abramović, direktor Vitala , koji je govorio o tradiciji 160 – godišnjici postojanja Vitala, koji je sačuvao ovu značajnu zbirku umetničkih slika, koju je  za izložbu pripremio vrbaski akademski  slikar Svetislav Šljukić,a na inicijativu mlade vrbaske galeristkinje Silvie Jelačić.

[cwa id=’str-vesti-16-naslova’]

Otvorene nove prostorije Nacionalnog savjeta Crnogoraca u Vrbasu

Crnogorci dobili novi Dom

Reprezentativne prostorije Nacionalnog savjeta  Crnogoraca u Vrbasu otvorene su sinoć na prigodnoj svečanosti uz izložbu  Dimitrija Popovića poznatog cetinjskog i evropskog slikara.
Čini se da Vrbas davno nije imao tako velikog i impoznatnog skupa, kao sinoć, na otvaranju  novih prostorija koje je dobio Nacionalni savjet crnogorske  zajednice i to samo nakon godinu dana postojanja. Nije  čudno što je otvaranju posvećena velika pažnja od strane mnogobrojnih uglednika i gostiju iz svih sfera društvenog života. Crnogorci su se potrudili da organizuju veličanstvenu izložbu, velikog slikara, kako je rekao Ratko Šoć,  predsednik Nacionalnog savjeta , jednog od najvećih cetinjskih slikara,a poznato je da su na Cetinju ponikli jedan Dado Djurić, Petar Lubarda i mnogi drugi , koji su pronosili slavu slikarstva i male Crne Gore širom sveta. Reprezentativne su i nove prostorije otvorene  u Vrbasu u ulici Maršala Tita i kako je rekao na otvaranju  dr Bratislav Kažić, prvi čovek opštine, one  će biti pravo mesto za promovisanje običaja i kulture ovog naroda. O svojoj građanskoj obavezi u ime 7.353 građana crnogorske nacionalnosti koji žive ovde, govorila je Marijana Maraš predsednica Skupštine , istićući Vrbas kao jednu sredinu u kojoj nacionalne zajednice žive jedne sa drugima, a ne jedne pored drugih.Biranim rečima  skupu se obratio potpredsednik Skupštine AP Vojvodine Milivoje Vrebalov, ističići značaj otvaranja crnogorskog Doma za celu vojvođansku kulturu.Generacije vojvođanskih Crnogoraca su  stvarale zajednički život na ovim prostorima  kroz znanje, obrazovanje i kulturu, noseći sa sobom i u sebi duh Marka Miljanova, Vladike Danila, ,velikog vladara i pesnika Njegoša i oni su i danas garancija evropeizacije i Srbije i Crne Gore, istakao je Vrebalov.Miodrag Kankaraš konzul Crne Gore u Srbiji, izrazio je zadovoljstvo otvaranjem novih prostorija, koje će biti mesto okupljanja svima onima kojima je zajedništvo na srcu,  kako je rekao. „Ovo će biti druga kuća svima onima koji će kreirati nove mostove između Srbije i Crne Gore“, poručio je Predrag Mitrović direktor Uprave za dijasporu Crne Gore.  Ratko Šoć, predsednik NS   upoznao je  sa velikim brojem kulturnih aktivnosti koji je realizovan u poslednjih godinu pod okriljem NS,a uglavnom je reč o promovisanju crnogorske kulture  i umetnosti. I ne samo crnogorske, posebno ako se ima u vidu obeležavanje 80 godina od rođenja Danila Kiša, prošle godine u Beogradu, onda svakako i promovisanju evropske kulture.

[cwa id=’str-vesti-10-naslova’]

Sećanje na Duška Trifunovića – Književno veče u vrbaskoj Biblioteci

Bio je pojam pesnika

Stigao do pesničkih visina, misionar poezije koju je utkao i u savremenu rok scenu bivše Jugoslavije, čudo od pesnika, duša književnog života. Ovo su samo neke od reči i konstatacija, koje su izgovorili pesnikovi prijatelji, poznavaoci, sami književnici Stevan Tontić, Pero Zubac, Milan Gutić i Branislav Zubović u vrbaskoj Biblioteci Danilo Kiš koja je obeležila 10 godina od smrti velikog pesnika Duška Trifunovića.
Malo je onih koji i danas ne znaju i ne pamte pesme: Ima u tome nešto što me nećeš, Šta bi dao da si na mom mjestu, Život je maskenbal, Glavo luda… pesnika Duška Trifunovića.
Ima neka tajna veza, takođe njegova vanvremenska pesma potvrdila je da ona postoji između ovog duhovnog oca vrbaskog Festivala poezije mladih i ovog grada, ali i mnogih drugih gradova i generacija..Duško Trifunović preminuo je 23.januara 2006. godine, a vrbaski iskreni prijatelji poezije obeležili su sećanje na svog nekada vrlo dragog gosta. Trifunović je bio više poznat nego čitan pesnik, citirao je Zubović, na književnoj večeri reči koje je izgovorio o Dušku, Rajko Petrov Nogo, ali je malo onih pesnika  čije smo pesme i stihove na pamet znali i zaljubljeno izgovarali, recitovali i pevali. Možda je i najtoplije o Dušku govorio, naravno onako kako to pravi prijatelji samo mogu, Milan Gutić, predsednik Instela, koji se prisećao druženja, anegdota vezanih za život ovog i danas živog pesnika. O zbirkama knjiga poezije izašlih iz Duškovog pera govorio je Stevan Tontić izgovarajući možda i najpotresniju sintagmu, koja sve govori o ovom pesniku, a kaže da je bio okrutni čistač sa obe strane Hrista. O prijateljstvu sa pesnikom i sećanjima kroz sopstvene stihove i poeziju Pero Zubac je opisao veličinu moći Duškovog stiha i strašnu prazninu, koju oseća za  prijateljem koga više nema. A ni vrbaska publika nije bila manje dirnuta ovom izvanrednom večeri stiha i poezije, gde su pesme izgovarali maestralno recitovali članovi Dramskog studija Kulturnog centra Vrbas. Književno veče koje potvrdilo da i danas postoji neka tajna veza između Duška i Vrbasa.

[cwa id=’str-vesti-14-naslova’]