Nova knjiga iz radionice autora popularnog sajta „NjuzNet“, koji se bavi političkom parodijom i satirom, pod nazivom „Prava istorija sveta“, promovisana je u čitaonici Narodne biblioteke „Danilo Kiš“ u Vrbasu.

Kako su na promociji istakli autori, Bane Grković, Bojan Savić, Marko Dražić i Nenad Milosavljević, knjiga je dokaz da istoriju ne moraju da pišu samo pobednici, već da mogu da je pišu i “luzeri”. Dražić je to potkrepio mišljenjem da nijedna istorija nije sasvim prava, a da je ova njihova, neozbiljna istorija, možda i verodostojnija od nekih koje pretenduju da budu ozbiljne i prave.

U prethodnoj knjizi, Njuzovci su već na satiričan način obradili i parodirali srpsku istoriju, a sada su se fokusirali na svetsku istoriju „od Biblijskih vremena do kraja 20. veka“. U njoj su prikazali kako bi istorijski događaji izgledali da su postojali tabloidi, pa se ovde zapravo radi o satiričnoj kritici politike i medija. Knjigu je objavila beogradska “Laguna” i doživela je već sedam izdanja.

Bioskopska sala Kulturnog centra Vrbasa biće krajem janura mesto projekcije dva interesantna filma. Prvi među njima, okuplja glumce i druge filmske radnike iz Srbije, Crne Gore i Hrvatske – „Saga o tri nevina muškarca“. To je komedija u kojoj igraju i Zoran Cvijanović, Nebojša Glogovac, Eva Ras, Danica Maksimović i Ivan Bekjarev, a režiju potpisuje S. Šridar.

„Najsrećniji dan u životu Olija Makija“ je finsko-nemačko-švedsaka drama, reditelja Huga Kuosmanena, nagrađena u Kanu, koja govori o zanimljivom životu finskog boksera.

Više informacija o repertoaru bioskopa „Jugoslavija“ nalazi se ovde.

„Pesmama dugog daha i snažnog zamaha“ nazvao je stvaralaštvo pesnika Ranka Čolakovića književnik Đorđo Sladoje, govoreći juče na poslednjoj ovogodišnjoj književnoj večeri u NB „Danilo Kiš“.

Čolaković, koji je rođeni Sarajlija, a sada stanovnik Krušedola na Fruškoj Gori,  u književnim krugovima prisutan je od sedamdesetih godina prošlog veka i od tada je objavio šest poetskih knjiga. Ovaj plodni stvaralac i svoju najnoviju zbirku „Jesi li živ živi pesniče“ napisao je u ironijskom ključu, zaključio je Sladoje.

„On poseduje izvorni smisao za humor, a pesme dovodi do potpunog apsurdnog usijanja. Nezaustavljiva bujica reči teče ovom knjigom i pesmama koje se mogu svrstati i u poeme“, utvrdio je Đorđo Sladoje.

Pesnik je posebno oduševio publiku svojim stihovima o živim i mrtvim pesnicima, kojima satirično oslikava položaj književnog stvaralaštva, poput pesama „Jesi li živ živi pesniče“ i „Već dvadeset i pet godina ne pišem poeziju“.