U okviru  početka predstojeće manifestacije „Muzeji Srbije deset dana, od deset do deset,“ u vrbaskom gradskom Muzeju održana je  temetaska prezentacija koja ove godine nosi naziv „Muzeji u gostima“. Vrbašanima se predstavio kraljevački Muzej, koji je inače upriličio izložbu koja je u vrbaskom Muzeju bila otvorena od početka godine, sve do 30. marta.

Prezentaciju rada, aktivnosti i delatnosti kraljevačkog Muzeja održala je Tanja Mihailović, arheolog koja je rekla: “Za naš Muzej, Ministarstvo kulture kaže da je jedan od najuspešnijih,kao što je uspešan i Vaš Muzej koji je  upravo zbog ove manifestacije, Muzeji  Srbije, deset dana od 10 do 10, proglašen  Muzejom za 10.“

Ona je na ovoj prezentaciji govorila o širokoj delatnosti  Muzeja iz kojeg dolazi, o njegovom osnivanju, o ljudima koji su ga stvarali, ali i  o mukotrpnom radu muzejskih poslenika, o adaptaciji adekvatnog muzejskog prostora.

Kraljevački Muzej osnovan je 1950. godine, a pokriva prostor  Vrnjače Banje, Raške i Kraljeva. Muzej ima Galeriju freska jednu od retkih u zemlji, stecište je mnogobrojnih umetnika, likovnih izložbi. Manifestacija Dečji majski salon živi 43 godine. 1980. osnovali su i Arheološko odeljenje. U Muzeju se organizuju veliki i značajni naučni skupovi, i uspešno se izdaje više od deset godina muzejski časopis „Naša prošlost“ koji je dizajnerski i tehnički veoma bogato opremljen, a u njemu pišu ugledni naučnici.

Promocija zbirke Miloša Galetina „Brod u sećanju“ održana je sinoć u čitaonici Narodne biblioteke „Danilo Kiš“. Galetin, koji je 1999. godine pobedio na Festivalu poezije mladih, objavio je, pre ove, četiri pesničke zbirke. Svoju petu knijgu promovisao je u društvu Nemanje Nešića, gitariste i kantautora, koji je od Galetinovih stihova stvorio muzičke numere.

U duhu, koji je pomalo i „Balaševićevski“, ovaj autor evocira svoja sećanja na detinjstvo, obale Tise, širke vojvođanske ulice i neprežaljene trenutke ljubavi i sreće. „Galetin je najdosledniji savremeni lirik sa ove strane Dunava“, zapisao je o njemu Miroslav Aleksić, uz konstataciju da su u ovoj poeziji prepoznatljivi i motivi Crnjanskog što zaokružuje njegovu panonsku liriku.

Miloš Galetin rođen je u Novom Bečeju 1976. U tom mestu i sada živi i radi kao nastavnik srpskog jezika i književnosti. Zastupljen je i u antologiji svetske ljubavne poezije „Tebi, pesme ljubavi“, a ljubav je i najčešći motiv njegovog stihotvorstva.

Završena je ovogodišnja selekcija i žiriranje umetničkih radova za Prolećni Salon ULUV-a 2017. Кonkursu se odazvao veliki broj umetnika, članova Udruženja. Pristiglo je više od 70 autorskih radova različitih tehnika i likovnih izraza. Selektor Lora Mitić, istoričar umetnosti iz Beograda, odlučila je da glavna nagrada ovogodišnjeg Prolećnog Salona pripadne Tanji Perunović za delo „ON visok, JA niska“.

Osim glavne nagrade, objavljene su i nagrade za slikarstvo, čiji je dobinik Petar Šušulić za rad „Grace Jones“, za vajarstvo, koja je pripala Blagoju Orboviću za tvorevinu „Jato“, i za fotografiju, koja će biti dodeljena Borisu Baranovskom, za delo pod imenom „Budućnost“.

Po odluci selektora, dva autora i njihova dela zaslužila su specijalne nagrade. To su Radomir Glušac, (delo „Zapisi 1“, u oblasti slikarstva) i Nikola Banićević ( u domenu fotografije, za rad pod nazivom „Predizborna“).

Izložba i dodela nagrada Prolećnog likovnog Salona ULUV 2017. planira se za 21. mart, sa početkom u 19 časova, u Galeriji Кulturnog centra Vrbasa. Biće izloženo 37 radova koje je probrao selektor.

Postdekonstruktivizam je naziv izložbe slika, autora akademskog slikara Igora Radovića, koja je sinoć otvorena u Galeriji Kulturnog centra Vrbas. Silvia Jelačić, galeristkinja, najavljujući otvaranje izložbe, rekla je publici da su u prilici da pogledaju nakon 18  godina, drugu izložbu ovog likovnog stvaraoca u Vrbasu.

Milijana Radovanović, akademska slikarka, otvarajući likovnu izložbu naglasila je da umetniku treba publika i da ni apstraktni ritam Radovićevih slika, kroz koje on povlači svoje boje, koje na kraju nagoveštavaju optimizam, nisu žive bez publike.

„Ove slike koje sam radio u prethodnoj i ovoj godini, predstavljaju logičan nastavak onoga što sam radio u prethodne dve decenije, ostajući veran apstraktnom asocijativnom likovnom izrazu“, rekao je autor.

Možda se najbolje ilustruje rad ovog umetnika rečima iz kataloga izložbe koje je napisala Milijana Radovanović, a koje kažu da Igor Radović, po opredeljenu apstraktni slikar u savremenom svetu  je kao vrač u pećini među svojima bežeći u zidove svesti ili sna… naslovljavajući ovaj tekst  koji predstavlja suštinu emocije umetnika, naslovom , koji kaže „Na liniji ili Kako zagrliti realnost“.