„U saopštenju “Pokreta za preokret“ Vrbas objavljenom na potrtalu “Oko nas“ 14. 09. 2016. godine , a povodom tragične pogibije našeg kolege Radomira Marinkovića kao i analizi stanja o položaju radnika u opštini, radi potpune informacije u obavezi sam da iznesem dodatne činjenice , bez namere ikoga da demantujem.
U tekstu se konstatuje da sindikati nemaju punu slobodu što je donekle tačno ali nije isto sa svim sindikatima na teritoriji opštine. U Sindikalnoj organizaciji SS ‘’Sunoko’’ to nije slučaj kao i u mnogim sindikalnim organizacijama na našoj teritoriji. Naravno da imamo problema koje pokušavamo da rešimo ali je to u domenu večite borbe između sveta rada i sveta kapitala ali slobodno mogu da kažem bez skoro ikakve pomoći države koja bi sankcionisala nesavesne poslodavce. Najveći problemi sa organizovanjem i pritiskom na sindikate i njihove predstavnike imamo u firmama u kojima je vlasnik Predrag Ranković Peconi, tj “Invej“.
Što se tiče radnog vremena zaposlenih koje je duže od redovnog radnog vremena, kao predsednik Saveza samostalnih sindikata opštine Vrbas, upoznat sam sa mnogim slučajevima gde se zaposlenima krše radna prava , gde zaposleni rade duže od zakonom propisane satnice , a kasnije te sate ili neće da im plate niti da im daju da ih iskoriste kroz slobodne dane. Savez sindikata opštine Vrbas reaguje na takve stvari i preko svoje pravne službe pomaže članovima ali isključivo uz njihovu saglasnost. U fabrici šećera u Vrbasu kao i u celoj kompaniji poslodavac se uglavnom drži zakonskih propisa, ne uvek i u svemu, ali sindikat pri svakom kršenju istih reaguje blagovremeno i u razgovoru sa poslodavcem iznalazi rešenja da se zaposlenima nadoknadi odrađeno. Bilo je i slučajeva gde su zaposleni morali svoja prava da ostvare pred sudom. Proizvodnja šećera je specifična koja zahteva da radnici duže rade u jednom periodu, a u drugom periodu kraće. To se u Zakonu o radu zove preraspodela radnog vremena što poslodavac “Sunoko“ kao i drugi poslodavci koriste pa zaposleni mogu u toku jedne radne nedelje biti opterećeni najviše 60 sati. U slučaju tragične smrti našeg radnika i člana sindikata Radomira Marinkovića Zakon nije prekršen ali je premor najverovatnije uticao na gubitak koncentracije i ako je sindikat ukazao poslodavcu na problem dvanestočasovnog rada koji se u jednoj nedelji obavlja dva puta. Sindikat je podneo inicijativu poslodavcu da se nastave pregovori o Kolektivnom ugovoru o Bezbednosti i zdravlju na radu kao i o promeni Akta o proceni rizika. U ovom slučaju to ne amnestira ni sindikat ni poslodavca zbog tragične smtri koja se desila ali mora da se zna da je šećerna industrija u žargonu “Teška industrija “ prehrambene proizvodnje i pored najboljih akata kod poslodavca ne mogu se predvideti sve posledice za sva radna mesta i toliko dobro obezbediti od povreda zaposlenih ili ovakvih tragičnih događaja.
Konstatacija iz pomenutog teksta da su radnička prava u Vrbasu na zabrinjavajućem nivou je u potpunosti tačna. Podsetio bih vas da je u Vrbasu u skladu sa zakonom formiran Socijalno ekonomski savet 03.07.2012. godine koji nije zaživeo i pored svih napora sindikata da se taj institut bavi svim pitanjima oko položaja zaposlenih u našoj sredini. Opštinsko rukovodstvo i pored brojnih dopisa i naših insistiranja da se počne sa radom u ovom telu ne reaguje.
Ja kao predsednik SS Vrbas i predsednik sindikalne organizacije Samostalnog sindikata “Sunoko“ otvoren sam za razgovore sa svim političkim i drugim činiocima kako bi ih upoznao sa svim problemima sa kojima se susreću zaposleni u opštini“ saopštio je Goran Roganović, predsednik Saveza samostalih sindikata Vrbas i Sindikalne organizacije Samostalnog sindikata „Sunoko“.
