U Vrbasu je , u organizaciji Ekološkog pokreta vrbasa održano savetovanje sa ciljem realizacije inicijative za održivo rešavanje problema deponija građevinskog otpada, koje se redom pretvaraju u divlja smetlišta mešanog otpada.
„Glavni poticaj za saradnju poteklo je od Svetozara Živkovića, povratnika iz SAD, sa prebivalištem neposredno pored smetlišta u Bačkom Dobrom Polju u ulici Durmitorska, uz njegovu molbu da se ne stane na čišćenju, već da se na neki način dugoročno reši problem.
Glavna podrška u pripremi sastanka stigla je od Igora Škundrića, direktora JKP Komunalac Vrbas, koji je, kako kaže, i pored postojanja poslovnog interesa u izvršenju i naplati posla čišćenja deponija od lokalne samouprave, shvatio primat javnog interesa i potrebu promene radnih obrazaci i prioriteta u ovom poslu, pomeranjem prema modelima rada iz principa cirkularne ekonomije.
Analizirajući problem, razvili smo ideju održivog rešenja građevinskih deponija, koju smo pretočili u inicijativu prema nosiocima vlasti u lokalu, pokrajini, kao i prema poslovnim operaterima.
Razlog našoj inicijativi videli smo u beskrajnom čišćenju smeća, koje se iznova gomila van za to određenog mesta, što generiše lanac konstantnog nezadovoljstva građana ali i lokalne samouprave. Negativan uticaj vrši se na zemljište i ambijentalni vazduh, na zdravlje ljudi, na opštinski budžet, na habanje mehanizacije javno komunalnog preduzeća… što sve predugo traje i što smatramo neprihvatljivim i neodrživim za poreske obveznike.
Potpunu ozbiljnost sastanku kroz procenu dostižnosti održivog rešavanja problema divljih deponija, dali su Brankica Tabak iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i životnu sredinu i Milan Glušac, zamenik predsednika Opštine, kao i Tatjana Miljanić, šefica službe Zaštite životne sredine u Karneks-u sa već spremnom donacijom sadnica od 100000 dinara. Od Glušca smo čuli da je za sanaciju divljih deponija opredeljeno dva milion dinara i još četiri za uređenje glavne deponije.
Građanin, dojavljivač, je objasnio život uz smrad deponije ispred kuće, bahatost svojih sunarodnika i urbano uređeni svet iz kojeg se vratio. Lokalna samouprava je prikazala troškove čišćenja divljih deponija i šta taj prostor može postati. Komunalci, tehničku spremnost i fleksibilnost prihvatanja novih ideja rada i poslovanja. Javna agencija za zoohigijenu i poljoprivredu – JAZIP, tematsku stručnost, Mesna zajednica BDP, kako se postaviti prema građanima i pravo pitanje – gde u međuvremenu s otpadom, Karneks da pomogne u sadnicama, organizaciji, timskom radu… Pa zatim, kompanija Univab iz Bg. kako otpad može postati resurs, uz kvalitetne mašine. Pokrajina, kako da pomogne kad utvrdimo gde su nam granice“, navodi se u saopštenju EP Vrbasa.
