Narodna biblioteka „Danilo Kiš“ obeležava kao svoj praznik datum rođenja književnika po kome je dobila naziv – 22. februar. Jubilej je ove godine proslavljen dan ranije, 21. februara. Proslava je obuhvatila dodelu Književne nagrade „Nebojša Devatak“, promociju knjige istoričara Dejana Ristića „Mitovi srpske istorije“, kao i dodelu knjiga najvrednijim čitaocima u svih sedam pozajmnih odeljenja Biblioteke.
Za najvrednijeg čitaoca na Dečjem pozajmnom odeljenju u Vrbasu nagrađena je Dragana Grmuša, a na Odeljenju za odrasle Goran Mrđenović. Najverniji čitalac u Bačkom Dobrom Polju je Marija Brdar, u Zmajevu Vesna Galetin, a u Savinom Selu Pavle Grnja. Među čitaocima u Pozajmnom odeljenju Biblioteke u Ravnom Selu, izdvaja se Biljana Jankov, a u Kucuri Ksenija Gubaš.
Čitaocima godine poklon knjige uručila je direktorka NB „Danilo Kiš“, Milijana Radovanović koja je poželela uspehe u daljem radu ove ustanove. Direktorka je uručila i nagradu „Nebojša Devetak“ za najbolji književni prilog objavljen u časopisu „Trag“ u protekloj godini. Po odluci žirija u sastavu Đorđo Sladoje, Branislav Zubović i Saša Radojčić, ovo priznajne zaslužio je Veroljub Vukašinović, pesnik iz Trestenika čiji ciklus od pet pesama se izdvojio među desetinama drugih.
„Vukašinović je moderan glas koji traži i nalazi uporište u tradicijama srpske književnosti. Insistira na vezanom stihu i tradicionalnim poetskim oblicima i govori o stvarnosti kakva ona jeste – slojevita i složena. Nagrada nosi ime po istančanom pesniku, Nebojši Devetaku i dodeljuje se isto tako istančanom pesniku“, obrazloženo je u odluci žirija.
Vukašinović je istakao da mu je posebno zančajno što nagradu prima u Vrbasu, gradu poezije i pesnika. „Ova nagrada i imenovana je po pesniku koji je ostavio veliko delo, Nebojši Devetaku. Pozvaću se na njegov stih – iz života prognani, u stihu smo živi“, naglasio je Vukašinović.
U nastavku programa, istoričar Dejan Ristić predstavio je „Mitove srpske istorije“, knjigu sa dvadeset istorijskih eseja o 20 najpoznatijih mitova iz naše prošlosti koje on osvetljava ili razobličava.
„Iako se mnogi mitovi koji nisu uopšte istiniti podižu u istu ravan sa istorijskim faktima, mit je ipak važan jer govori o duhovnosti i umetnosti naroda. I tamo gde istorija nema odgovor mit „uskače“ i oplemenjuje“, zaključio je Strahinja Đorđević, konzervator fresaka koji je uz autora govorio o ovoj knjizi.