Odnos morala, politike, prava i ekonomije glavna je tema kojom se prof. dr Branko Balj bavio u svojoj knjizi „Od praktične filozofije ka filozofiji ekonomije“, a koja je prezentovana u Narodnoj biblioteci „Danilo Kiš“ u Vrbasu. Ova studija je, kako je rekao, plod njegove znatiželje i nastavničkog rada na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Opisao je kako se razvijala i dokle je stigla ljudska misao, ali i praksa, o pravednom društvu i vrednostima na kojima ono treba da se zasniva.

„Stari Grci, koji su izvorište evropskog mišljenja, smatrali su da je ideal države da obezbedi dobar život za slobodne građane. Verovali su da samo pravedan čovek može biti zadovoljan, ali i da upravitelj osim znanja mora da poseduje osećaj za pravdu. Isto je zastupao i Kant, kada je tvrdio da politika i pravo treba da sagnu kolena pred etikom. Ali sa empirizmom i racionalizmom, došlo se do toga da nije bitno da li je nešto moralno, već koliko je merljivo i korisno. Države, koje bi trebalo da regulišu sfere privatnog života, slobode i radnog zakonodavstva, poklekle su pred korporacijama i međunarodnim monetarnim institucijama. Ekonomski interes bacio je pod noge etiku, politiku i pravo“, istako je Balj.

Suverenitet, prema ovom naučniku, nisu izgubile samo države već i pojedinci o kojima se govori ne kao o ljudima već kao o „ljudskim resursima“ što nas dovodi do situacije da je „sto važniji od stolara“. Etika je postala imperijalna, pravo hegemonijalno, a politika korporativna delatnost u službi kapitala, a ne u interesu zajednice i opšteg dobra. Kapitalizam, po Branku Balju, vodi ka razaranju zajednice i stvara patološke poremećaje, jer je sve privatizovano i koncentrisano kod malog broja ljudi, a filozofija nas još od Aristotela uči da se nijedan monopol moralno ne može opravdati.