U Drugom svetskom ratu Vrbas je bio značajan folksdojčerski centar, gde je bila smeštena petokolonaška radio stanica, koju su Nemci instalirali pre početka rata. Ukupno je bilo 4 takve radio stanice, a osim u Vrbasu nalazile su se u Novom Sadu, Vršcu i Rumi. Vrbas je tada bio sedište 15. Pešadijske brigade i 16. Bataljona pograničnih lovaca. Snažno je delovala i Mađarska kraljevska kontrašpijunaža i V/1 isledni odsek koji su ubrzo dobili naziv Zloglasna armija. Zbog jakog uporišta okupatora u Vrbasu, bilo je izuzetno teško delovanje pokreta otpora. Samo oni najhrabriji Vrbašani, to su se usudili.

„Među njima se istakao Isa Sekicki, koji je došao na ideju da kuća Dragutina Radanova – Bape, bude centralna baza. Kuća je bila poslednja u ulici, okružena atarom, a sagrađena je u dubini dvorišta što je bilo dobro za ulazak i izlazak ilegalaca. Bapa je pristao i ubzo je, na početku rata, iskopana baza 2 sa 3 metra, koja se nalazila ispod peći za hleb. Bapa je bio jedan od najhrabrijih ljudi tog vremena. Radio je kao nadničar i tako prehranjivao svoju porodicu sa petoro dece“, kaže Boro Vojinović, istoričar u vrbaskom Muzeju.

Prema njegovim rečima u to vreme teško je bilo živeti, život je tada bio najjeftinij, za kilogram brašna, govorilo se i šta jeste i nije istina, čak se odavala i  rodbina i komšije. Baza Centar dobila je taj naziv zbog velikog značaja za ceo Pokret Otpora u Bačkoj. U njoj su bivali najznačajniji partijski rukovodioci među kojima je Svetozar Marković Toza. U Bazi Centar odštampani su 2. i 3. dvobroj Slobodne Vojvodine, a na tom poslu su najviše radili Mladen i Isa Sekicki, Mila Čobanski-Ruža, Geza Tikvicki…

Najsmeliji Vrbašani

Žandari su između sebe komentarisali:“Da nema Čobanskih i Sekickih Vrbas bi bio spokojan grad“. Ljudi u Vrbasu koji su za vreme Drugog svetskog rata odlučili da se suprotstave okupacionim snagama bili su izuzetno hrabri. Bili su to članovi porodica: Sekicki( Isa, Mladen,Katica), Čobanski, Mažić, Kovačev, Kopčanski. Bilo je i nemačkih porodica koji su delovali sa pokretom otpora, a to su: Hengl, Rot, Sauer, Burbah...

“Okupatori nisu otkrili Bazu Centar, zahvaljujući dobrom položaju kuće, izuzetnoj opreznosti ilegalaca, ali i cele porodice Radanov, kao i psu Bundašu. Prvobitni ulaz u bazu bio je kraj peći za hleb, a ubrzo je premešten u hodnik kuće, gde je stajala korpa sa kukuruzom, što je bila i kuća za psa Bundaša.Kada god bi naišli žandari Bundaš je jako lajao tako da nisu smeli ni da priđu“, priča Vojinović. On smatra da je Dragutin Radanov – Bapa, najistaknutiji član Otpora iz Vrbasa. Kada je počeo rat imao je 44 godine i izuzetno čvrst karakter.