Akutni moždani udar je fokalni ili globalni poremaćaj moždane funkcije koji nastaje naglo, traje duže od 60 minuta, a posledca je poremećaj moždane cirkulacije i stanja u kom protok krvi nije dovoljan da zadovolji metaboličke potrebe neurona za kiseonikom i glukozom. Kako je objasnila dr Cveta Roganović, načelnik odeljenja neurologije u OBV, moždani udar se deli na ishemijski i hemoragijski. Ishemijski moždani udar nastaje zapušenjem krvnog suda i mnogo je češći, javlja se u 75 do 85 odsto slučajeva, dok hemoragijski moždani udar nastaje kao posledica pucanja krvnog suda u mozgu i javlja se kod 20 do 25 odsto pacijenata. Upravo najčešći moždani udar – ishemijski, leči se veoma uspešno trombolizom ako se reaguje odmah, a od nedavno se ovaj najsavremeniji način lečenja primenjuje i u OBV.
„Tromboliza je zapravo razlaganje tromba i rekanalizacija zapušenog krvnog suda. Kad se krvni sud zapuši daje se terapija (rekombinovani tkivni aktivator plazminogena) koji direktno razloži tromb. Vrlo uspešno smo primenili ovu metodu prvi put u našoj bolnici, i pacijentkinja se veoma brzo i uspešno oporavlja, već dva sata nakon terapije mogla je da pomeri ruku i nogu, što je bio prvi znak uspešne terapije“, kaže dr Roganović.
Pacijentkinju Ranku Suknović (72) iz Bačkog Dobrog Polja, koja je doživela ishemijski moždani udar su dovezli u bolnicu zbog oduzetosti desne strane tela i nemogućnosti govora. Ona je prvi pacijent u OBV koja je primila trombolizu. Rezulat je bio odličan, za manje od 24 sata, mogla je potpuno da pokreće ruku, nogu i da govori. Da bi lečenje ovom metodom bilo uspešno, prema rečima dr Roganović veoma je važno da se simptomi prepoznaju odmah, a najčešći simptomi za ovaj moždani udar su poremećaj stanja svesti, slabost polovine lica, slabost bilo kog dela tela ili polovine tela, smetnje vida, govora, gutanja, glavobolja, povraćanje…
“Veoma je važno da onaj ko je u blizini osobe kojoj se desi moždani udar prepozna simptome i da odmah, nedložno pozove Hitnu pomoć. Svaki minut je važan. Hitna pomoć treba da obavi brzi transport, prehospitalno ispitivanje kao i opšte i potporne terapijske mere. Kada pacijent stigne u bolnicu radi se neurološki pregled, postavljaju se indikacije i isključuju kontraidikacije za trombolizu. Uzorkuje se krv i radi hitan CT glave, nakon toga ukoliko aspekt skor odgovara – da nema razvijenog moždanog udara, obavlja se još jedan neurološki pregled i ukoliko je pacijent za trombolizu ona se i primenjuje“, objasnila je dr Roganović.
Da bi ovaj najsavremeniji način lečenja mogao da se obavlja u vrbaskoj bolnici, bilo je neophodno stvoriti uslove za to. Dr Roganović je naročito zahvalna direktoru OBV koji je obezbedio sve uslove da se organizuje i obavlja tromboliza.
„Pored direktora koji je obezbedio sve uslove u našoj bonici za ovu metodu, dugujemo zahvalnost i stručnom timu neurologa Novog Sada na čelu sa prof.dr Petrom Slankamencem koji je svoj plan formiranja jedinica i telejedinica moždanog udara na nivou Vojvodine i realizovao, tako da smo mi postali telejedinica moždanog udara. Mi smo u video-konferencijskoj vezi sa timom stručnjaka neurologa u Novom Sadu, i timski odlučujemo da li pacijentu treba dati trombolizu ili ne“, kaže dr Roganović.