Književnim programom u Narodnoj biblioteci „Danilo Kiš“, koji je omogućavao i svojevrsnu interakciju sa čitaocima i posetiocima, a koji je vodio Branislav Zubović, književnik i bibliotekar, svoje literarno stvaralaštvo predstavila je pesnikinja Radmila Lazić. Ova poetesa nesumnjivo je jedna od najpriznatijih i najpoznatijih živih pesnikinja srpskog književnog prostora, o čemu svedoče i najznačajnije književne nagrade čiji je laureat. Za sebe i sama kaže da stvara feminističku literaturu i da to bitno određuje i nju i njenu poetiku. Dodaje da piše jednostavnim jezikom, nehermetički, ne praveći „šume od reči“.
„Nije nimalo lako pisati jednostavno, ali je zahvalno jer je razumljivo svim čitaocima. Znam da ne pišem po pesničkom kanonu i ne sledim tradicije već svoj pesnički poriv. To postižem jer sebe smatram hrabrom, a smatram i da pesnik treba da bude društveno angažovan, da istakne i pokaže za šta jeste. Takođe, verujem da dok god pišem za mene ima nade, a svako treba da nađe svoj spas i raj“, istakla je Lazić.
Osim poezije, autorka se dotakla i svog proznog rada, za koji kaže da ga je naslutila već objavljivanjem nihilističke poetske zbirke „Crna knjiga“. Ona je predstavljala neku vrstu njenog zasićenja poezijom i prelaz u prozu u kojoj se oprobala kraćim proznim formama i gde je, sa introspekcije pesnika, prešla na percepciju pisaca.