Svetislav Travica, pesnik i prevodilac, održao je u vrbaskom Kafeu „Sindikat“ književno veče sa akcentom na knjigu koju je priredio i koja nosi naziv „Bronzani vek, Antologija necenzurisane ruske poezije sovjetskog doba“. Ambijent kafića je, kako kaže autor, za to najbolji, jer je i sama ta poezija nastajala i predstavljana u sličnim, intimnim ambijentima.

„Poezija i jeste neka vrsta razgovora. Rusi su to gajili. Jedan Pasternak je bio u stanju da ide kod prijatelja u stanove da im čita, da sluša njihova mišljenja i da diskutuje. Poezija je u sovjetsko vreme bila ventil, nešto što se razlikovalo od sveta u kom se živelo. Sa knjigom bežite od stvarnosti, a moralo se bežati od stvarnosti jer je ona bila jeziva. Danas je poezija sasvim drugačija. Pobegla je u neku vrstu zatvorenosti, hermetičnosti. Čini mi se da pesnici više ne dolaze na promocije drugih pesnika, Ja ne znam, ali moguće da će se poezija završiti tako što će pesnici čitati sami sebe“, zaključuje Travica.

Travica je i autor zbirke poezije „Pretpostavljeni kraj sveta“ za koju kaže da je naslov odabrao iz stiha jedne od pesama ali i na osnovu snažne pesničke intuicije.

„Mislio sam da taj naziv odgovara i duhu pesama i tonalitetu i ideji. Ipak sam ja čovek u godinama i sve je to nagoveštaj nekog kraja. Kraj sveta za svakog od nas je onog trenutka kad nastupi naš kraj. Sticajem okolnosti, sada i ovom svetu koji je izvan nas preti opasnost da nestane“, poručuje pesnik.

O stvaralaštvu, priređivačkom  i prevodilačkom radu ovog književnika govorio je u Vrbasu i njegov kolega Nenad Milošević, pesnik i esejista, urednik u Redakciji dokumentarnog programa RTS-a.