Vrbašanin Matija Miličić završio je arapski jezik, književnost i kulturu na Filološkom fakultetu u Beogradu, kao i Master studije – program Bliskoistočne studije (Middle Eastern studies), sa specijalizacijom Arabistika (Arabic studies), koje je završio na Univerzitetu u Lajdenu, u Holandiji. Upisao je i doktorske studije na Radboud Univerzitetu u Nijmegenu (Holandija), na Fakultetu za filozofiju, teologiju i verske studije, gde istražuje i analizira aktivnosti i savremenu crkvenu književnost Kopta u zapadnoj Evropi.

„Tokom osnovnih studija na Filološkom fakultetu u Beogradu razmišljao sam šta bih želeo dalje i tako sam došao na ideju da upišem master u inostranstvu. Razmišljajući o nastavku školovanja, ali i o tome šta generalno želim za sebe u budućnosti, ideja o inostranstvu je jednostavno imala najviše smisla. U opticaju je bilo nekoliko zemalja koje su ušle u ‘uži krug’, pre svega na osnovu kvaliteta obrazovnog sistema, raspoloživosti programa i razvijenosti struke kojoj pripadam, i tako je izbor pao na Holandiju, odnosno na Univerzitet u Lajdenu“, kaže Matija. Iako postoji razlika u mentalitetu i kulturi između našeg naroda i Holanđana, posebno ističe da su u Holandiji ljudi izuzetno ljubazni, predusretljivi i spremni da pomognu – od ljudi koji rade u različitim institucijama do slučajnih prolaznika na ulici.

„Ono što je dosta drugačije u odnosu na Srbiju je činjenica da je Holandija veoma internacionalna kada je reč o ljudima koji ovde žive i rade, naročito u većim gradovima. Stoga, tokom master, a sada i doktorskih studija imao sam priliku da upoznam ljude različitih nacionalnosti i religija. To mi je pružilo priliku da upoznam različite kulture, saznam dosta toga što do sada nisam znao o raznim zemljama, ali i da sepovežem sa ljudima iz drugih država, pa čak i sa drugih kontinenata, sa kojima zapravo delim mnogo“, istakao je ovaj mladi Vrbašanin.

Matija je tokom studija u Beogradu predavao arapski jezik oko dve godine u jednoj školi za strane jezike, bio član Arapskog kulturnog centra i volontirao u ambasadi Egipta šest meseci. Govori čak šest stranih jezika i to engleski, arapski, portugalski, slovenački, holandski i italijanski.

„Moram naglasiti da ne govorim šest jezika tečno i na jednakom nivou. Pre svega, engleski i arapski govorim tečno, relativno visok nivo posedujem iz portugalskog i slovenačkog, dok italijanski i holandski umem da koristim za osnovnu komunikaciju. Trudim se da naučim holandski što bolje mogu dok sam ovde, a pre svega koliko mi obaveze dozvoljavaju. Neke od ovih jezika sam učio u školi ili na fakultetu, druge na privatnim kursevima, dok sam na primer portugalski počeo da učim sam, preko interneta i nekih knjiga. Ono što je zapravo najkorisnije kada su u pitanju jezici je to kada ste u mogućnosti da putujete i kada zapravo možete da vežbate i govorite određeni jezik sa izvornim govornicima. Ja sam imao tu sreću da putujem u različite zemlje i tako budem u mogućnosti da na praktičan način iskoristim svoja znanja ali i naučim više“, kaže Matija.

Još uvek nema plan šta će tačno raditi nakon doktorskih studija, ali sigurno je da će imati više mogućnosti.

„Trenutno sam na drugoj godini doktorskih studija, od ukupno četiri. Još uvek nemam konkretne planove za period posle završetka doktorata. Verujem da imam dovoljno vremena za to, ali i da će mi se ukazati neka prilika ili pojaviti neka konkretnija ideja u bliskoj budućnosti. Takođe, zavisi i od toga u kom pravcu moje doktorske studije budu išle, npr. na koje probleme, teme i podoblasti ću se dodatno fokusirati u tom procesu, od toga koje ljude iz struke upoznam na tom putu, itd. Za sada još uvek nisam siguran u kojoj meri bih želeo da se zadržim na univerzitetu i u obrazovanju. U svakom slučaju, postoji šansa da nastavim sa nekom vrstom istraživačkog rada jer je to ono što me zaista zanima i ispunjava. Da li će to biti neki univeritet, institut, biblioteka ili nešto sasvim drugačije, vreme će pokazati“ smatra Miličić.

Poslednji put u Vrbasu je bio u martu ove godine, a planira uskoro opet da dođe. „Cilj mi je da svakako dođem bar dva puta godišnje, tako da će naredni put verovatno biti na leto. U proteklom periodu dolazak je bio pomalo otežan zbog pandemije, ali verujem da kako vremku u mom privatnom životu predstavlja razvojenost od porodice i prijatelja. To je svakako najveća promena na koju sam morao da se naviknem sa dolaskom u novu zemlju. Pozitivna stvar u ovome je da zaista dođete u situaciju da shvatite ko su vam najvažniji ljudi i da čak i u ovakvim okolnostima nije nemoguće održavati redovan kontakt“, kaže Matija.