Onlajn nastava sprovodi se u osnovnim, srednjim školama kao i na fakultetima. Svi se prilagođavaju novom vidu nastave koja se održava putem društvenih mreža, raznih aplikacija ili elektronskom poštom. Najmlađim učenicima, đacima prvacima neophodna je pomoć roditelja.
„Prvaci su najmlađi đaci u školi, tek su naučili da pišu slova, neki su tek počeli da čitaju, tek smo se upoznali i stekli međusobno poverenje, a sada na jedan sasvim drugačiji , nepoznat način i njima i meni se trudimo da sve šta smo počeli da učimo i naučimo . Čudno mi je da se obraćam deci koja nisu tu“, kaže Danica Vlahović, učiteljica u vrbaskoj OŠ „Bratstvo jedinstvo“. Iako sa 26 godina iskustva u nastavi, za nju je kao i za većinu prosvetnih radnika, ali i učenika i roditelja, nastava na daljinu nešto novo.
Nedostaje škola
„Iako smo se nakon nekog vremena uigrali sa nastavom na daljinu, škola je ipak mesto gde đaci stiču znanje i kao takva mi veoma nedostaje“, kaže učiteljica Dana i poručuje svojim prvacima „imamo sreće što smo mali i imamo vremena sve da nadoknadimo“.
„Danini prvaci“ sa učiteljicom komuniciraju putem elektronske pošte, a njihove kreativne zadatke učiteljica često objavi na društvenoj mreži facebook. „S obzirom na to da većina roditelja mojih učenika (skoro svi, zapravo) imaju otvoren nalog na nekoj društvenoj mreži, podrazumeva se da imaju imejl. Sa učenicima, odnosno roditeljima komuniciram putem elektronske pošte. Roditeljima ovim putem šaljem materijale, koje treba sa prvacima da urade. Tokom radana daljinu koristim i aplikaciju Viber. Ukoliko imam poruku za celo odeljenje, podelim je preko ove aplikacije, ukoliko je potrebnosa učenikom pojedinačno razmenim obrazovni sadržaj.Učenici prate i program RTS-a“, objašnjava učiteljica.
Prvaci najviše vole kreativne zadatke koje im osmisli učiteljica, rado učestvuju, roditelji ih snime ili slikaju i pošalju u Viber grupu. Na taj način vide i svoje drugare kojih su se uželeli. Između ostalog, prvaci su i jedni drugima zadavali zadatke, u kojima je i učiteljica učestvovala. Ipak učenje kod najmlađi učenika je uglavnom na odgovornost roditelja.
„Imamo roditelje i decu koji su odgovorni i one koji nisu. S obzirom da su moji đaci-prvaci, pomoć roditelja je neizbežna. U početku deci nije baš bilo jasno, kakva je to škola kod kuće, gde je njihova učiteljica, kako se završio čas, a nisu čuli zvono… Deci nedostaje škola, drugari, užina, učiteljica, verovatno ih ovo već sve i umara. Roditeljima je trenutna situacija sama po sebi već dovoljno neprijatna i napeta,pored svojih svakodnevnih obaveza uspeli su da se organizuju i pruže nesebičnu podršku meni kao učiteljici i svu svoju pažnju i ljubav usmere prema svom detetu i njegovom daljem obrazovanju“, kaže Dana.
Budući da sva deca ne rade po istim udžbenicima i istim redosledom obrađuju gradivo nastava na RTS je za neku decu dosadna, a nekima je opet dobrodošlo kao obnova gradiva. Učiteljici Dani najviše nedostaje direktan odnos sa đacima i njihovo druženje.