Književnik Goran Labudović Šarlo predstavio je sinoć književnoj publici svog rodnog grada najnoviju poetsku zbirku „Tempi passati“. O zbirci koja peva, kako kaže i naslov koji je italo-latinska kovanica, o prošlim ili minulim vremenima, govorili su u Narodnoj biblioteci „Danilo Kiš“ književnici Pero Zubac i Franja Petrinović.

„Labudović peva o prošlim i budućim sadržajima u vremenu sadašnjem i vraća nas u ono što smo uvek čitali i voleli. Peva kako se samo i može pevati, kroz metaforu koja je ključ za poeziju. Metafora voza koji tutnji najčešća je i zastupljena u gotovo svim pesmama. Njegova poezija ima dvostruko dno. Peva ne samo o onome o čemu pesma govori, već uvek ima još nešto drugo i dublje. Na kraju se otkriva i trostruko dno, a to je ono što svaka knjiga treba da kaže – šta je to što smo izgubili, što gubimo i što ćemo izgubiti i kako moramo doživljavati sadašnjost – kritički i ironično.“, zaključio je Petrinović.

Da je u pitanju „u celosti dobra knjiga bez ijedne pesme koja bledi  pred onom ispred ili iza nje“ i najbolja iz pera Gorana Labudovića, potvrdio je i Pero Zubac.

„Ono što je bitno, samosvojno u ovoj poeziji jeste umeće, rekao bih alhemičarsko, spajanja slika iz sećanja i slika iz zbilje u novi oblik, stakanja zlatnih zrna sećanja na minula vremena i gorkog zrnevlja i grumenja svakodnevlja, opore realnosti koju pesma ne zaobilazi nego je u novo obličje pretvara“, zapisao je o zbirci Zubac.