U atletici Vojvodine, Srbije i SFRJ zlatnim slovima ispisano je ime Vrbašanina Vladislava Njaradija, koji je od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka ostavio neizbrisiv trag u „kraljici sportova“. Šestostruki prvak SFRJ u skoku u dalj, rekorder u troskoku, reprezentativac, najbolji atletičar Srbije, višestruki najbolji sportista Vojvodine, član prdsedništva Jugoslovenskog olimpijskog komiteta u dva mandata su samo neka od priznanja koja su mu ukazana tokom bogate sportske karijere. Njaradi je uz to i prvi dobitnik Oktobarske nagrade opštine Vrbas, koja mu je dodeljena 1966. godine.
Prve sportske korake načinio je, kaže, na Bikari. Sportom je počeo da se bavi 1953, a atletikom 1956. kada je osnovan Atletski klub „Radnik“, koji i sada postoji pod nazivom „Vrbas“.
„Član Atletskog kluba u Vrbasu bio sam od njegovog osnivanja. Kada sam otišao u Beograd na studije, kao već afirmisani atletičar, prešao sam u Sportsko društvo „Partizan“. U vreme dok sam trenirao u AK „Partizan“, bili smo desetak godina ekipni prvaci SFRJ. Ipak, za najveće uspehe smatram učešće na Mediteranskim igrama u Napulju, gde sam osvojio bronzanu medalju u skoku u dalj, kao i činjenicu da sam 1963. postao rekorder Jugoslavije u troskoku. Ispunio sam i olimpijsku normu za olimpijadu u Tokiju, ali sticajem okolnosti, nisam se pojavio na OI“, priseća se Njaradi.
„Doprinos sporta svakom biću, pogotovo mladom, je nemerljiv i jedinstven. Sport razvija odlučnost, smelost, snagu. Razvija pobednički duh, ali i prihvatanje poraza i poštovanja drugih. Sve te osobine se nakon bavljenja sportom zadržavaju u svakom biću i to su osobine koje ga čine čovekom – ličnšću i za sebe i za društvo“, smatra Njaradi.
U Vrbasu se za njegovo ime vezuju i mnogobrojne društvene funkcije koje je obavljao nakon uspešne sportske karijere. Ovaj diplomirani pravnik bio je predsednik Socijalističkog saveza radnog naroda Vrbasa, sekretar Radija Novi Sad, a po osnivanju Informativnog centra u Vrbasu, obavljao je poslove direktora. Bio je i predsdenik opštinskog Saveza sportova. Za njegovo ime vezuju se osnivanje lista „Glas“, lokalnog radija, kao i izgradnja Centra za fizičku kulturu u Vrbasu.
„Kao članu JOK-a, pripala mi je čast da položim kamen temeljac 20. oktobra 1977. Izgradnjom Sportskog centra, započet je daleko kvalitetniji rad u organizovanju sporta i fizičke kulture. Naša opština posebno je cenila sport i uvek je postojao neki način da se ona oduži svojim sugrađanima koji su postizali visoke, i druge značajne, rezultate. Sugrađani, bili aktivni sportisti ili ne, svaki su uspeh cenili kao svoj. Biti uspešan u tim vremenima, a mislim da je i sada slično, je imalo posebnu vrednost, ne u materijalnom pogledu, već u poštovanju. Tome su doprinosili i lokalna sredstva informisanja i institucije obrazovanja i kulture, a i sama lokalna vlast“, priseća se Vladislav.
No osnovnim faktorom za bavljenje sportom i postizanje vrhunskih rezultata, Njaradi smatra porodicu. Kao roditelj s ponosom kaže da ‘iver ne pada daleko od klade’. Oba sina, Nenad i Danilo, su završila Fakultet za sport i fizičku kulturu i obojica i rade u struci.
„Kada se nađete na pobedničkom postolju, kad zasvira i zapeva se himna, tada u svakome krenu iskonske emocije – pa i ja nekome pripadam – oči se zastakle bez mogućnosti kontrole. To je najveći dar, tvoj i svih tvojih. Nakon postizanja državnog rekorda, nema spavanja. Nešto te drma u duši i znaš da si zbog toga živeo i to dugo vremena očekivao. I uvek je tako, bez obzira koliko puta si to doživeo“, iskren je Vladislav Njaradi.
Opširnije u 55. broju Bačka Press-a