Kada zima prođe i priroda počne da se budi, pojavljuju se inhalatorne alergije, dakle alergije koje nastaju udisanjem polena raznih biljaka. Za razliku od nutritivnih, koje nastaju unošenjem hrane, koja može biti potencijalno alergena. Da li će neko oboleti od alergije zavisi od više faktora na koje čovek ne može uticati. Postoji genetska predodredjenost da neka osoba bude skolona alergijama i za te osobe se kaže da imaju atopijsku konstituciju odnosno da su te osobe atopičari. To znači da će u različitim delovima proleća, leta pa i jeseni imati nekakve znake koji upućuju na alergiju. To su obilna sekrecija iz nosa, svrab u nosu, kijanje, promena boje kože na pojedinim delovima tela. Rano proleće počinje sa cvetanjem drva, a potom trave pa zatim sve ostale alergene biljke. Postoji kalendar cvetanja pojedinih biljaka pa se svako može pronaći u njemu.

Kako se testom iz krvi utvrdjuje da li smo i na šta alergični?

Postoji više testova koji se mogu raditi iz krvi i koji mogu pojedinačno ili svi da ukazuju na postojanje alergije. Kod alergije dolazi do izražaja stara  izreka da u medicini postoji „osnovno pravilo, a to je da nema pravila“ i da sve može, a ne mora biti dokazljivo, današnjim poznatim metodama. Ostaje i dalje  da se prvo uradi tzv PRICK test koji se radi u pojedinim ordinacijama, a podrazumeva stavljanje na kožu određenih poznatih alergena i to onih na koji se najviše sumnja iz anamneze koju lekar treba detaljno da uzme od pacijenta. Umesto njega mogu da se koriste specifične krvne analize za alergije: KKS (eozinofili), Ukupni IgE i specifični IgE na pojedine alergene. To se može raditi pojedinačno za najčešće alergene, a može se raditi i u sklopu PANELA  sa unapred definisanim alergenima.

Gde se pojavljuje problem u dijagnostici?

Jedno od najstarijih „dokaza“ u prošlosti je bilo  prisustvo eozinofila u diferencijalnoj krvnoj slici. Problem je što se te ćelije nalaze i u drugim stanjima i bolestima kao što su parazitoze a one su najčešće kod dece. U svakom slučaju, dijagnostiku treba početi sa KKS (kompletnom krvnom slikom 5 diferencijalnom jer se samo u njoj mogu dobiti eozinofili). Potom treba uraditi ukupni IgE ali i Panel sa najčešćim alergenima jer se često dešava da je ukupni IgE negativan, a postoji pozitivan neki IgE koji je specifičan za odredjeni alergen. Ponavljam, i kod negativnog ukupnog IgE može/ne mora biti pozitivan specifični IgE te je zato neophodno raditi i panel ili ako se cilja na neki alergen, u tom slučaju taj alergen posebno uraditi.

Kako se deca mogu testirati na alergije?

Deci kao i odraslima se mogu uraditi svi pobrojani testovi iz krvi stim da se krv za te analize mora vaditi iz vene jer je potrebna veća količina od one koja se dobija uzimanjem iz jagodice prsta. Nije potrebna nikakva priprema ali je poželjno da se krv vadi u jutarnjim časovima pre jela, kao što je preporuka za sve analize koje se rade iz krvi. Važno je napomenuti da se svi ovi testovi iz krvi rade kada je alergija u najjačem intenzitetu jer je tada koncentracija specifičnih IgE najveća i najpre možemo dokazati alergiju.

Zašto je važno da ne tumačimo sami rezultate analiza uz pomoć interneta?

Na internetu se svašta piše, a veoma često, ti tekstovi nisu autorizovani i ne zna se ko stoji iza njih!? Lekar ili neko drugi? Ti tekstovi su često sugestivni i obično navode na neki reklamirani lek, dijagnostičku proceduru ili vrstu lečenja, a česta su i nadrlekarstva!

Posebno veliki problem predstavljaju forumi koji se mogu naći za skoro svaku dijagnozu. U  takvim konverzacijama, svaki iole pismeni čovek, uzima sudbinu drugih u svoje ruke, pišući svoja iskustva na način kako ih je on doživeo. Drugi, pak nalaze u tom pisanju deo svojih iskustava i samostalno dolaze do dijagnoze. Često pribegavaju laboratorijskom odredjivanju odredjenih testova na osnovu kojih sami sebi odredjuju terapiju i veoma često ulaze u oblik psihoze koja je nametnuta neadekvatnim tumačenjima i komentarima.

Da se završi medicina sa ili bez specijalizacije, magisterijuma i doktorata, treba mnogo godina rada i odricanja. Osim toga medicina je i iskustvena nauka!  Želim da istaknem  „pravilo u medicini je da nema pravila“,  ili  „1 + 1 nikada nisu 2“.

Opširnije u 55. broju Bačka Press-a