Subotička Agencija „Man at Work“ po prvi put je nedavno u vrbaskoj Drugoj mesnoj zajednici organizovala berzu poslova za sve one koji su došli da se prijave i zainteresovani su za posao. Agencija je ponudila poslove po fabrikama i magacinima u Mađarskoj u različitim gradovima, ali upravo u onim gde ova Agencija ima ispostave i svoje kancelarije.
“Trenutno smo tu da ponudimo poslove u fabrikama i magacinima u Mađarskoj i to sa srpskim pasošem, bez znanja mađarskog jezika, uz naše plaćanje radne vize i odlaska do radnog mesta“, kaže Seleš Čaba iz Agencije koja je organizovala popunu formulara za prijem radnika iz Vrbasa.
Sala Mesne zajednice bila je prepuna zainteresovanih Vrbašana za posao, a upisivanje se od 14 časova obavljalo gotovo do 18 sati. Šta je to što nude naše komšije, a mi nemamo? U razgovoru rečeno nam je da se nudi radna dozvola, obezbeđen i vrlo pristojan smeštaj, da se potpisuje ugovor sa poslodavcem, da je sve legalno, da poslodavac čak plaća i subvencioniše i odlazak kući na odmor, znači putne troškove i za odlazak i povratak. Nude se uglavnom manuleni poslovi komisioni, i u fabrikama na montiranju razne opreme, kao i raspakivanju iste. Mogu da rade i dobiju posao i oni preko 55 godina starosti i to uglavnom nisu teški fizički poslovi, a plata se kreće od 420 do 500 evra.
Znači, razlika je u tome, kod nas najčešće nema plaćanja putnih troškova, ovde poslodavac ne razmišlja o smeštaju radnika ni kada putuju do Beograda i vraćaju se nazad istog dana, a plata od 500 evra ne može da se poredi sa minimalcem od kojeg ovde radnik živi i plaća sve moguće i nemoguće komunalije, i na kraju ne može da prehrani sebe ni svoju porodicu. Razlika je u tome što, eto, u Mađarskoj postoji potreba za radnom snagom, a ovde takve potrebe najčešće i nema.
“Mađarska poslednjih godina doživljava industrijsku ekspanziju, posebno razvoja automobilske industrije, a veliki broj naših radnika u potrazi za većom zaradom i sa EU pasošem, pronalzi bolje plaćene poslove u zemljama EU i odlaze, tako da Mađarska ima potrebe za radnom snagom. Mi ćemo danas ovde verovatno primiti oko 200 radnika, a do kraja naredne godine ima potrebe i za 2000 radnika sa ovih postora“, objašnjava Čaba.
On kaže da radnik snosi jedino troškove ishrane i sredstava za higijenu dok je na privremenom radu u Mađarskoj. Razlika između nas i Mađara izgleda je i u tome što se kod nas samo priča o industrijskoj ekspanziji, a i kada se ponude neki poslovi od strane moćnih i stranih investitora u našoj zemlji, teško je da se ponudi zarada od petsto evra. Na život u zemlji Srbiji koja za sada od Evrope ima samo evropske cene komunalija, prehrambenih i odevenih artikala, a o drugim potrebama koje čine sastavni deo pristojnog života jednog prosečnog i običnog građanina, ovde odavno više niko ne razmišlja, zato je dobar i minimalac koji je od januara porasato sa 130 na 140 dinara.