Tradicionalnim faktorima spoljne sredine, koji nepovoljno deluju na očno zdravlje, kao što su prašina, vetar, izduvni gasovi, vibracije, niske i visoke temperature, poslednjih godina pridružili su se dugotrajno gledanje u monitor računara i ekran mobilnog telefona.
“Ovi faktori dovode do umora i naprezanja očiju, što rezultira glavoboljama, naročito ako je ekran na udaljenosti manjoj od 50 centimetara. Gledanjem u monitor treptanje se smanjuje i dolazi do sušenja rožnjače, što stvara osećaj prisustva stranog tela u oku, iritacije i peckanja”, pojašnjava dr Mira Lainović, oftalmolog u OBV.
I bez prisustva ovih simptoma, očni vid bi trebalo povremeno kontrolisati. U detinjstvu su te kontrole poželjne i dosta česte. Počev od prvog pedijatarskog pregleda kod beba radi otkrivanja poremećaja vida. Kod dece od četvrte do šeste godine, u okviru sistematskih pregleda, rade se pregledi oštrine vida sa pregledom zadnjeg i prednjeg segmenta oka.
“To je uzrast kada je razvoj oka najintenzivniji i najranjiviji. Tada se otkrivaju i anomalije kao što su dalekovidost, kratkovidost i astigmatizam. Ako roditelji primete da je dete razroko, takođe je neophodno da se hitno jave oftalmologu. Mladi od 17 do 39 godina trebalo bi da rade kompletan oftalmološki pregled svake dve godine, pogotovo ako imaju pozitivnu porodičnu anamnezu na oftalmološka oboljenja”, kaže Lainović.
Osobe starije od 40 godina u obavezi su da se pregledaju jer kod njih verovatno postoji potreba za nošenjem naočara za blizinu, ali i zbog ranog otkrivanja glaukoma. Oni koji u porodici imaju predispoziciju na šećernu bolest, hipertenziju, glaukom, kataraktu, treba češće da se kontrolišu. Dijabetičarima je poželjno da posete oftalmologa jednom godišnje, a ako nemaju kontrolisan šećer, da to učine dva puta u godini.
“Na genetiku ne možemo uticati, ali nije tajna da neke namirnice pomažu našem vidu. U njima se nalaze minerali, vitamini, antioksidanti i druge biološki vredne materije, poput vitamina A,C, E, omega 3 masne kiseline, kompleks vitamina B”, savetuje dr Mira Lainović.
U grupu namirnica koje pomažu kvalitetu vida, oftalmolog Vrbaske bolnice ubraja šargarepu, kajsije, jaja, tamno bobičasto voće, kupine, ribizle, crne sorte grožđa. Od povrća to su zeleno lisnato povrće, brokoli, spanać, kupus, beli i crni luk. Posebno je korisna riba, losos, tuna, sardine, bakalar, skuša, jer sadrže omega 3 masne kiseline. Bademi, orasi, kikiriki takođe se preporučuju. Izbegavanje slatkiša, džemova, belog šećera, svođenje kafe i čajeva na najmanju moguću meru, smatra se jednako bitnim.
Prihvatanje mera koje savetuju lekari, zaista može da doprinese da se vid sačuva i u poodmaklim godinama i da se izbegnu oftalmološka oboljenja. Decu najčešće pogađaju infekcije oka, alergije, problemi sa prohodnošću suznih kanala i stabizam. Kod odraslih su najzastupljenije katarakta, glaukom, degeneracija žute mrljre i retinopatija, pokazuje praksa u OBV.